Svako malo negde iskoči senzacionalistički tekst o tome kako prepoznati plodove pune pesticida. U svakom od njih autori daju savete kako to da uradite. Neretko neki od njih prenose izjave raznih nutricionista i ostalih znalaca. Nekada su te izjave očigledno van konteksta onog što tekst treba da pokaže a ponekad su prosto netačne.
Ipak, ono što je zajedničko svim ovakvim tekstovima je da su uglavnom pisani da privuku klikove. Istina je da zapravo ne postoji način da prepoznate plodove u kojima je povećan nivo štetnih materija. Probaću da se u narednim redovima pozabavim samo nekim od tvrdnji na koje sam naleteo.
Jabuke bez fleka sigurno su pune pesticida
Jedna od najčešćih netačnih tvrdnji koje možete videti jeste da plodovi koji su „savršeni“ i nemaju oštećenja i fleka po sebi sadrže puno pesticida. Zašto je ovo zabluda?! Prvi razloga leži u tome što su mnoge moderne sorte stvorene da daju ujednačene i vizuelno slične plodove. Pored toga, u procesu spremanja robe za prodaju radi se klasifikacija plodova kada se odvajaju plodovi po krupnoći (tzv. kalibraži), izbacuju oštećeni plodovi (oni famozni, navodno neprskani – ali doći ćemo do njih. U zavisnosti od kupca, tržišta i cene koja se očekuje mogu biti izbacivani i lošije obojeni plodovi. Isto važi za sve voće i povrće.
Standardi kvaliteta diktiraju izgled plodova
Za prodaju veletrgovcima ili ritejlerima, a posebno za izvoz, plodovi se klasifikuju prema unapred dogovorenim i definisanim standardima kvaliteta koji podrazumevaju odsustvo određenih nedostataka ili procenat u kojem se oni mogu naci u jednom pakovanju. Primera radi, u većini pravilnika je definisano da 5 do 10 % plodova može imati neke manje nedostatke (npr. manje deformacije, manje površinske fleke, nedostatak karakteristične boje…). Da bi vam bilo lakše da razumete koliko je to zapravo malo, 5% plodova jabuke sa manjim oštećenjima može da bude i samo par plodova u pakovanju (gajbi/kutiji). Zbog toga se na tezgama ili na rafovima radnji neretko nalaze plodovi koji liče jedni na druge i nemaju „flekice“, deformacije, pukotine i sl.
Fleke na plodovima garantuju da pesticida nema
Na suprotnom kraju ove priče su plodovi sa nedostacima. I tu dolazimo do još jedne od najvećih fama koje se prave o voću i povrću. Neugledni, oštećeni i flekavi plodovi apsolutno ne moraju biti neprskani. Naprotiv, može se desiti da je proizvođač omašio prskanje ili ga je uradio prekasno i došlo je do pojave štetočina ili biljnih bolesti. A najgore od svega je što, je možda posle toga, u pokušaju da ispravi grešku prskao još više i ne obraćajući pažnju čime prska ili koja je karenca preparata.
Osim propusta u primeni pesticida, dešava se i da nepošteni proizvođači i trgovci neugledne i oštećene plodove koje su morali da izdvoje prilikom pakovanja za tržište prodaju kao „organske“.
Sjaj će rešiti nedoumicu kako da prepoznate plodove pune pesticida
Još jedna česta zabluda je priča o famoznom voskiranju. Voskiranje služi da smanji gubitak vlage i samim tim propadanje plodova. Uglavnom se primenjuje kada se plodovi spremaju za izvoz i dugo putovanje. Vosak koji se koristi u ovim slučajevima je bezbedan za ljudsku upotrebu kada su u pitanju plodovi koji se mogu konzumirati bez ljušćenja. Izuzetak su plodovi koji se ne jedu sa korom, poput npr. citrusa. Takođe na deklaracijama je jasno naglašeno ukoliko kora ploda zbog tretmana nije za ljudsku upotrebu. Naravno, uvek treba uzeti sa rezervom da je vosak potpuno bezbedan jer svuda postoje ljudi kojima je profit iznad obraza.
Dakle, izgled vam neće dati odgovor kako prepoznati plodove pune pesticida
Kao i u prethodnim slučajevima ni drugi nedostaci na plodovima vam neće dati odgovor na pitanje kako prepoznati plodove pune pesticida. Neretko se kao pokazatelji navode neki nedostaci u izgledu plodova. Npr tako se kao simptom viška pesticida na paradajzu može sresti i prisustvo bele žile u sredini ili žutilo peteljke. Iako, i jedno i drugo mogu biti pokazatelji da su pesticidi korišćeni ne moraju nužno da pokazuju da su ostaci pesticida i dalje prisutni. Osim toga, ova oštećenja mogu biti posledica drugih fizioloških poremećaja na plodu koji su uzrokovani klimom, problemima u sazrevanju ili ishrani itd.
Plodovi sa liste su sigurno prepuni hemije
Sad stižemo i do famozne liste sa najzagađenijim plodovima voća i povrća. Svako malo, se nađe neko, ko se pozove na ovu listu uz senzacionalistički pristup i obavezan naslov u stilu – Ovo voće je prepuno pesticida. Ipak, kao i uvek, istina je negde između. Sama lista nije sporna, ali jeste sporno kako se kod nas interpretira.
Listu prljavih 12 (dirty dozen list) svake godine pripremi i objavi organizacija Environmental Working Group (EWG), (Radna grupa za zaštitu životne sredine). U pitanju je američka neprofitna organizacija koja se, uopšteno rečeno, bavi zaštitom životne sredine.
Sama lista predstavlja prikaz rezultata analiza voća i povrća na tržištu Amerike sprovedene od strane njihovog ministarstva poljoprivrede. Samim tim lista ne može biti u potpunosti relevantna za tržišta Evrope ili Srbije. Pre svega, razlikuju se pravilnici i vrste preparata koji su dozvoljeni za korišćenje. Neretko se razlikuju i same tehnologije proizvodnje, sorte i vrste voća i povrća.
Lista je naravno jako korisna i interesantna kao smernica sa kojim vrstama treba biti oprezan ali definitivno nije u redu da se kod nas prenosi i uzima kao gotova stvar bez trunke promišljanja.
Onda kako prepoznati plodove pune pesticida?
Kao što nam i sam naslov ovog članka kaže, ne postoji magičan odgovor na to kako prepoznati plodove pune pesticida. Moderna proizvodnja voća i povrća za tržište podrazumeva korišćenje pesticida, veštačkih đubriva i drugih preparata. Korišćenje svega navedenog, nije ni idealno ni u potpunosti bezopasno. Ali ako se koriste domaćinski i sa pažnjom možemo reći da je njihovo korišćenje relativno bezbedno.
Takođe određena doza predostrožnosti nije na odmet kako bi smanjili rizik od konzumacije plodova sa pesticidima. Ono što možete uraditi je npr. da izbegavate kupovinu jagoda neposredno posle kišnog perioda. Nakon obilnih padavina, proizvođači pojačavaju tretiranje pesticidima kako bi spasili rod od pojave truleži. Slično je i sa domaćim breskvama i nektarinama kada se u vreme berbe (jun-avgust) jave obilne kiše.
Takođe, izbegavajte prve plodove dinje na tržištu u sezoni jer proizvođači ponekad koriste sredstva za dozrevanje kako bi ubrzali trenutak berbe i tako postigli bolju cenu. Najbolje vreme za kupovinu dinja je u sred sezone kada im je cena niska i nije baš isplativo tretirati ih skupim preparatima.
Naravno podrazumeva se da izbegavate voće i povrće van sezone domaćeg kada ono dolazi iz uvoza nekada sa veoma udaljenih destinacija. Ne znači da su svi ovakvi plodovi puni pesticida ali je veći rizik da su tretirani nekim preparatima za dozrevanje ili pesticidima koji imaju za cilj da spreče propadanje tokom dugog transporta.
Što se organske proizvodnje tiče, ona je svakako bolji izbor od konvencionalne proizvodnje. Ali i tu treba biti oprezan sa zaključcima da su u pitanju apsolutno bezbedni plodovi.
Jednostavno rečeno, ukoliko želite da u svojoj ishrani koristite voće i povrće bez ostataka pesticida ili ono koje uopšte nije prskano, jedini način je da ga sami proizvedete ili da ga za vas proizvodi neko u koga imate apsolutno poverenje.
Nadam se da sam uspeo da vam dam barem deo odgovora na pitanje kako prepoznati plodove pune pesticida. Svakako, u današnje vreme internet vam pruža mnoštvo mogućnosti da se naoružate znanjem i da u buduće lakše prepoznate tzv. klikbajt tekstove, a što je najvažnije da smanjite rizik od unosa pesticida kroz voće i povrće.