Zanimljivosti o voću i povrću

Naučite nešto novo čitajući zanimljivosti o voću i povrću.

Zanimljivosti o voću

Jabuka

• Da bi se dobila jedna jabuka potrebna je energija koju stvori najmanje 50 listova.
• Jabuke se sastoje od 25% vazduha i zato, kada se stave u vodu, plutaju.
• Na svetu postoji oko 7,500 sorti jabuka.

Jagoda

• Prosečan plod jagode sadrzi oko dvesta semenki.
• Oni su takođe jedino voće sa semenkama spolja

Kupina

• Sok od kupine nekada je korišćen za farbanje odeće
• Postoji više od 1.000 poznatih vrsta kupina.

Banana

• Zahvaljujući ulju koje se nalazi u njenom unutrašnjem delu, koru od banane možete iskoristiti i kao prvu pomoć kod opekotina, ujeda komaraca i drugih buba. Dovoljno je da je natrljate na mesto ujeda, opekotinu ili ogrebotinu i pomoći će da se smanji otok i crvenilo, ukloni bol ili svrab.
• Unutrašnji deo kore od banane takođe možete upotrebiti i kao prirodno sredstvo za izbeljivanje zuba. Svako veče treba istrljati zube sa unutrašnjom stranom kore, isprati slanom vodom i prve efekte možete videti već nakon dve nedelje.
• Sa unutrašnjim delom kore možete efektno povratiti sjaj kožnih cipela i srebrenine. Najpre sa kore treba odstraniti sve ostatke vlakana, istrljati cipele ili srebreninu i nakon toga prebrisati čistom mekom krpom ili papirnim ubrusom.
• Od banane se moze napraviti i sjajna maska za suvu i oštećenu kosu. Potrebno je jednu izgnječenu bananu pomešati sa kašikom meda i kašikom jogurta ili pavlake, zatim naneti na suvu kosu i uviti u običnu kesu ili kapicu za tuširanje, pa u zagrejani peškir. Nakon sat vremena treba isprati kosu vrućom vodom, i dalje oprati običnim šamponom.
• Kore od banane su i sjajno đubrivo za sobne i baštenske biljke. Možete od njih napraviti kompost, naseckati koru i staviti direktno u zemlju, ili pomešati sa baštenskim đubrivom. Ovaj nacin đubrenja posebno odgovara ružama.
• Ljudi i banane imaju 50% iste DNK.
• Kada se stave u činiju sa bananama, kruške će sazreti brže nego inače.
• Banane, kao i jabuke i lubenice, plutaju kada se stave u vodu.

Breskva

• Breskva potiče iz Kine, gde se gaji više od 4000 godina. Ova voćka ima posebno mesto u Kineskoj kulturi gde je smatraju drvetom života. Breskve u ovoj zemlji predstavljaju i simbol besmrtnosti i zajedništva, zbog čega kineske mlade nose njihove cvetove tokom venčanja.
• Stari rimljani su breskvu nazivali “persijska jabuka” po zemlji iz koje je stigla.
• Prava divlja breskva može se pronaći isključivo u Kini. Za razliku od gajenih breskvi, plodovi divlje breskve su sitni, kiseli i jako maljavi.
• Možete ubrzati sazrevanje plodova breskve tako što ćete ih staviti u braon papirnu kesu na dva do tri dana.

Šljiva

• Šljiva se gaji na svim kontinentima osim na Antarktiku.

Dinja

• Aleksandar Dima je toliko voleo dinje, da je ponudio gradskim vlastima grada Kavailon (Cavaillon) sva njegova do tada izdata dela, kao i buduća izdanja u zamenu za „doživotno snabdevanje sa 12 dinja godišnje“. Postoje i dinje koje potiču iz ovog grada i koje nose naziv po njemu. Ova vrsta dinja se i danas proizvodi u Provansi a prodaje se širom Evrope. Međutim da bi se dinje mogle prodavati pod ovim nazivom moraju imati odgovarajući sertifikat i biti obeležene etiketom sa nazivom Melon de Cavaillon.
• Stari Egipćani su dinju (honey dew) smatrali svetim voćem.

Mango

• Zahvaljujući bogatom sadržaju vitamina i minerala Mango višestruko pozitivno deluje na naše zdravlje. Ukoliko redovno jedete mango on vam može pomoći da smanjite nivo holesterola u krvi, pre svega zahvaljujući bogatom sadržaju vlakana i vitamina C. Sastojci manga mogu očistiti pore na vašoj koži i smanjiti pojavu akni. Visok sadržaj vitamina A pomaže dobar je za vaše oči. Obzirom na relativno nizak glikemijski indeks (41-60), mango pomaže u održavanju normalnog nivoa insulina u krvi. Bogat sadržaj E vitamina, može pomoći vašoj potenciji, pa ga mnogi zbog ovoga smatraju prirodnim afrodizijakom. Sadržaj vlakana, kiselina i enzima u plodovima ovog voća potpomaže varenje. Još jedna dobra strana visokog sadržaja C vitamina je u tome što on pomaže vašim zubima i desnima da ostanu zdravi. Bogatstvo vitaminima i mineralima čini plodove manga idealnim za poboljšanje imuniteta vašeg organizma. Prijatno 😀
• Drvo manga može narasti do visine od preko 30 metara (100 stopa).

Maslina

• Pretpostavlja se da su ljudi počeli sa gajenjem masline pre oko 6.000 godina. Stabla ove voćke su dugovečna i mogu doživeti i preko 2.000 godina. Najstarijim stablom masline trenutno, smatra se stablo na Grčkom ostrvu Krit. Iako je teško utvrditi njegovu tačnu starost, pretpostavlja se da ima oko 3.000 godina. Inače, ovo stablo i dalje rađa, a plodovi sa njega postižu visoku cenu.
• Fosilni ostaci svedoče o tome da su stabla maslina postojala pre 20-40 miliona godina u periodu oligocena, na prostoru današnje Italije i Istočnog Mediterana.
• Hiljadama godina masline su se uzgajale prvenstveno radi ulja za lampe. Njihovo poreklo može se pratiti do Levanta na osnovu pisanih pločica, koštica maslina i fragmenata drveta pronađenih u drevnim grobnicama.
• Španski kolonizatori doneli su masline u Ameriku, čime je počeo razvoj gajenja ove vrste na prostorima današnjih Perua, Čilea i Argentine.
• Prva maslina na prostoru Amerike zasađena je u Limi 1560. godine odakle se proizvodnja brzo širila Južnom Amerikom.

Citrusi

• Narandže su suptropsko, a ne tropsko voće, tako da boja narandže zavisi od toga gde raste. U suptropskim regionima, temperatura nije dovoljno hladna da bi koža postala narandžasta. To znači da narandža može ostati zelena ili žuta, čak i kada je zrela.
• Kora pomorandže ima četiri puta više vlakana nego sama pomoranža.
• Većina vrsta vrsta limete poreklom su iz Azije.
• Kina je najveći svetski proizvođač i trgovac mandarinom.

Urma

• Veruje se da su urme poreklom sa prostora današnjeg Iraka. Fosilni ostaci potvrđuju postojanje stabala urme pre najmanje 50 miliona godina. Smatra se da su jedna od najranijih vrsti koje su ljudi počeli da uzgajaju. Postoje arheološki dokazi o njihovom gajenju na prostoru današnjeg istočnog Pakistana oko 7000 godina pre nove ere. Takođe, postoje dokazi o gajenju urmi u Mesopotamiji i Egiptu 4000 godina pre nove ere. Vremenom, pre svega zahvaljujući razvoju trgovine, urme su se raširile na prostore Jugozapadne Azije, Istočne Afrike i Španije. Španski misionari raširili su ih na prostore Severne Amerike (Meksiko i Kalifornija) krajem XVIII i početkom XIX veka.  U današnje vreme, najveći proizvođači i izvoznici urmi su Saudijska Arabija, Egipat, Iran i Irak. Osim njih, kao značajni svetski proizvođači javljaju se i Alžir i Tunis. U Americi, najznačajnija proizvodnja urmi nalazi se u Kalforniji. U Evropi se stabla urme mogu naći uglavnom kao ukrasna vrsta.

Nar

• Plodovi nara mogu da sadrže i do 1.400 semenki.
• Na latinskom, reč nar znači „jabuka sa mnogo semenki“.

Kivi

• Iako se to po imenu to ne bi moglo zaključiti, Kivi ne vodi poreklo sa Novog Zelanda već iz Kine. Seme Kivija je iz kine na Novi Zeland donela Meri Izabel Frejzer (Mary Isabel Fraser) 1904. godine. Seme je posejano 1906. godine a 1910. godine ubran je i prvi rod. U početku, ovo voće bilo je poznato pod kineskim imenom Yang Tao. Međutim, zbog specifičnog ukusa, koji je Novozelanđane podsećao na ukus ogrozda, ovo voće je ubrzo dobilo ime Kineski ogrozd. Ovo ime održalo se sve do pedesetih godina dvadeseto veka, kada je Novi Zeland započeo izvoz ovog voća u SAD. Obzirom da je u to vreme hladni rat bio na vrhuncu, ime Kineski ogrozd predstavljao je noćnu moru američkim uvoznicima prilikom pokušaja promovisanja ovog voća na tržištu. Osim toga, takse na uvoz bobičastog voća bile su jako visoke. Kako bi pokušali da poprave situaciju i olakšaju trgovinu predstavnici firme Turner & Growers počeli su da ga prodaju pod imenom „Melonettes“. Ni ovo ime nije se dugo zadržalo jer se ispostavilo da postoji problem sa visokim taksama i carinama koje su se primenjivale prilikom uvoza a sve zbog toga što je ime podsećalo na dinje (Melon – eng. dinja). Konačno, 1959. godine Džek Tarner (Jack Turner) predložio je naziv kivi-voće (kiwifruit) po ptici Kivi koja je nacionalni simbol Novog Zelanda. Vremenom se, za ovo voće svuda u svetu ustalio skraćeni naziv Kivi (Kiwi).
• Plodvi kvija Imaju dvostruko više vitamina C od pomorandže, a dobra su i alternativa bananama zbog visokog sadržaja kalijuma i malo soli.

Avokado

• Da li ste znali da plodovi avokada sazrevaju na stablu, ali punu zrelost postižu tek nakon što se uberu? Još je fascinantnija činjenica da plodovi mogu ostati na stablu i do 18 meseci. Kao da se biljka trudi da sačuva plodove dok ne budu ubrani.
• Listovi avokada mogu biti toksični za različite vrste ptica.

Trešnja

• Za trešnje se tvrdi da pomažu u smirivanju nervnog sistema.

Egzotično voće

• Durian je voće najgoreg mirisa na svetu.
• Starfruit je isto što i karambola.
• Zmajevo voće (Dragon fruit) je puno vitamina C i pomaže u smanjenju akni.
• Kako je u kolonijalno vreme ananas bio jako skup, ljudi bi iznajmljivali ovo ukusno voće i pokazivali ih drugima kao znak bogatstva.
• Da bi ananas brže sazreo, stavite ga sa listom prekrivenim i okrenutim na dole.
• Seme unutar ploda ličija je otrovno.
• Konzumiranje marakuje može pomoći uspavljivanju i smanjenju nivoa anksioznosti.
• Mangostin je poznat kao „kraljica voća“.
• Azijska (Japanska) kruška se ponekad naziva Naši.

Zanimljivosti o povrću

Šargarepa

• Narandžaste šargarepe, kakve ih mi znamo, nisu uvek bile takve. šargarepe su nekada bile – ljubičaste, žute i crvene.
• Do 16. veka šargarepe nisu ni uzgajane, sve dok holandski farmeri nisu ukrstili seme crvene i žute šargarepe i postepeno dobili slatku, narandžastu sargarepu kakvu mi imamo danas.
• Smatra se da su Holandski naučnici narandžastu šargarepu stvorili u čast Holandske kraljevske porodice cija je dinastija nosila naziv “The House of Orange”.

Paradajz

• Francuzi paradajz nazivaju još i “jabukom ljubavi”, najverovatnije zbog nekadašnjeg verovanja u njegova afrodizijačka svojstva.
• Paradajz se prvi put pojavio u evropi oko 1500. godine.
• Španski monasi gajili su paradajz u vreme kada on u Evropi još uvek nije smatran jestivim.
• Prve sorte paradajza donete u Evropu su imale plodove žute boje, italijanski naziv za pradajz je pomodoro što u prevodu znači Zlatna jabuka
• Latinski naziv za paradajz je Lycopersicon lycopersicum što u prevodu znači Vučija breskva.
• Plodovi paradajza dobijaju na težini tokom sazrevanja čak i nakon berbe.
• Postoji preko 10.000 sorti paradajza sa plodovima različitih boja uključujući roze (pink), ljubičastu, crnu, žutu i belu.
• Paradajz ima više gena od nas.

Krompir

• U oktobru 1995. krompir je postao prvo povrće gajeno u svemiru. NASA je želela da stvori super-hranljivi i prilagodljiv krompir koji bi služio za ishranu astronauta na dugim svemirskim putovanjima.

Krastavac

• Krastavac možete koristiti kao prirodno sredstvo za odvraćanje pojedinih insekata od vašeg doma.
• Ukoliko imate mrave u stanu, ostavite komadiće ili koru krastavca na mestu odakle izlaze.
• Kako bi se otarasili bubašvaba, komadiće ili koru krastavca ostavite na onim mestima u stanu gde se ovi neželjeni posetioci najčesće pojavljuju.

Paprika

• Za sve vas ljubitelje pikantne hrane… Da li ste znali da semenke u ljutim papričicama zapravo nisu najljući njeni delovi. Najljući deo nalazi se na mestu gde su semenke zakačene za beličastu membranu u unutrašnjosti ploda. Ovaj deo tkiva sadrži najveću koncentraciju kapsaicina, alkaloidnog jedinjenja koje daje ljutinu paprici. Inače, kapsaicin nije rastvorljiv u vodi već u mastima i alkoholu. Dakle, ukoliko želite da isperete ljutinu iz usta nemojte piti vodu jer vam neće pomoći. Popijte mleko, jogurt, pivo ili neki drugi alkoholni napitak, poput recimo vina. Takođe, ljutinu možete ublažiti sladoledom, nekim mlečnim namazom, maslacem ili gvakamole sosom pošto će masnoća iz njih pomoći rastvaranje ovog jedinjenja.
• Britanka Džoj Mišod (Joy Mischaud) bavi se gajenjem čili papričica od 2005. godine. Ono što je izdvaja od drugih proizvođača čilija je činjenica da je ove godine uspela da odgaji najverovatnije najljuće papričice na svetu. Naime, Džoj je odgajila sortu papričice Vatreno drvo (Tree of fire) čiji su plodovi, mereno prema Skovilovoj skali ljutine (Scoville heat scale), imali 1.2 miliona jedinica ljutine, naspram 30.000 jedinica koliko sadrži prosečna čili papričica. Ova sorta papričice poreklom je iz severoistočne-indije a njeni plodovi najčešće sadrže oko 800.000 skovilovih jedinica ljutine. Pretpostavka je da su ove godine plodovi posebno ljuti zbog jako toplog leta. Inače osim jako ljutih plodova, treba pomenuti i da je rod ove godine veći nego obično. Na pomenutoj biljci se nalazi oko 1.000 plodova. Inače, uobičajen broj plodova na čili paprikama koje Džoj gaji je oko 700 komada. Prilikom berbe i korišćenja ovih papričica Džoj nosi dva para rukavica od lateksa koje menja svakih 15-ak minuta jer je jedinjenjima koja izazivaju ljutinu potrebno toliko vremena da ih natope. Džoj svojim mušterijama preporučuje da osim dva para rukavica nose i zaštitne naočare a dugu kosu vežu u rep. Mere predostrožnosti ne služe samo da se izbegnu suze i curenje iz nosa, već i da spreče ozbiljnije povrede, obzirom da je ljutina toliko jaka da može izazvati opekotine na koži.
• Paprika babura, je poreklom sa prostora Meksika i Centralne i Južne Amerike. Za njihovo širenje zaslužni su španski i portugalski moreplovci koji su ovo povrće donosili u razne delove sveta tokom svojih putovanja u XVI i XVII veku.

Kupus

• Davne 1769. kapetan Kuk je verovao u lekovita svojstva kiselog kupusa. Njegov brodski doktor je ovako pripremljen kupus koristio za previjanje povređenih mornara kako bi sprečio pojavu gangrene. Takođe, holandski moreplovci su na svojim putovanjima jeli kiseli kupus kako bi sprecili pojavu skorbuta, bolesti koja nastaje kao posledica dugotrajnog nedostatka vitamina C.

Cvekla

• Cvekla se od davnina koristila u ljudskoj ishrani a kroz istoriju su joj često pridavana i mnoga lekovita svojstva. Tako su u drevnoj Grčkoj cveklu smatrali lekovitom, a žene su njen sok koristile za farbanje kose. Rimljani su cveklu smatrali afrodizijakom a zidove jedne javne kuće u gradu Pompeja krasile su slike povrća. U srednjem veku, cvekla je korišćena za lečenje različitih bolesti varenja i krvi. Nikolas Kulpeper, botaničar iz XVII veka tvrdio je da je sok cvekle dobar za lečenje glavobolje.

Salata

• Drevni Grci smatrali su da salata podstiče spavanje pa su je služili na kraju svojih obroka. Rimljani su prihvatili ovaj običaj i nastavili ga. Interesantno je da je car Domicijan, zahtevao da se salata služi na početku obroka, kako bi svoje goste mučio primoravajući ih da ostanu budni u prisustvu imperatora.
• Ajsberg (Iceberg) salata najmanje je hranljiva od svih salata. 100 g Ajsberga sadrži 3 g ugljenih hidrata od čega je 2 grama u obliku šećera a ostatak su vlakna. Najznačajniji sastojak je voda koja čini preko 95 g. Inače, salate čiji su listovi tamniji imaju veći sadržaj mineralnih materija, vitamina i vlakana. Samim tim, ukoliko želite hranljiviji obrok, birajte vrste koje imaju tamnije listove.

Krompir

• Sve do XVIII veka Francuzi su smatrali da krompir izaziva gubu ili lepru. Antoan Avgust Parmentier (Antoine-Auguste Parmentier) bio je francuski agronom iz XVIII veka koji je ubedio Francuze da prihvate krompir kao bezbednu hranu. Da bi to postigao, poslužio se obrnutom psihologijom, tako što je tokom dana postavljao čuvare oko polja krompira kako bi sprečio ljude da ga kradu. Istovremeno, tokom noći je polja ostavljao nečuvana dajući šansu lopovima da se ušunjaju u polja i odnesu pune vreće dragocenog krompira.
• Tokom zlatne groznice na Aljasci (Klondajk, 1897-1898.) vrednost krompira izjednačila se sa vrednošću zlata. Ovako visoka vrednost ovog povrća poticala je od njegove visoke hranljive vrednosti a posebno zbog sadržaja vitamina C (100 g krompira sadrži čak 32 % dnevno preporučene doze vitamina C). U to vreme u Klondajku je zlata bilo mnogo više nego hranivih namirnica.
• Krompir je bio prvo povrće gajeno u svemiru. U oktobru 1995. godine NASA i univerzitet u Viskonsinu zajednički su uspeli da odgaje prvo povrće u svemiru.

Lubenica

• Mnogi japanski farmeri uzgajaju lubenicu u obliku kocke kako bi napravili više prostora u frižiderima.
• Istraživači su nekada koristili lubenice kao posude.

Crni luk

• Veruje se da se Crni luk prvi put organizovano gajio pre oko 5.500 godina na prostorima Azije odakle se brzo širio u ostale krajeve sveta. Svoju popularnost duguje i tome što se koristio u medicinske svrhe ali i relativno lakom čuvanju tokom zime.
• Drevni egipćani verovali su da okrugao oblik i koncentrični krugovi na preseku glavice crnog luka simbolizuju večnost. U grobnice svojih vladara često su stavljali crni luk, verujući da će im on obezbediti uspeh u zagrobnom životu. Koliko je crni luk bio obožavan u drevnom Egiptu govori i činjenica da je bio jedino povrće koje su tadašnji umetnici izrađivali od zlata.

Beli luk

• Jedan od načina da eliminišete zadah od belog luka je da pojedete nekoliko kriški limuna ili popijete sok ovog voća.