Druga velika grupa uslova za gajenje voća jesu edafski faktori tj. karakteristike zemljišta. Zemljište predstavlja kompleksni sistem sastavljen od živih organizama, organskih i neorganskih materija koji su u korelaciji sa fizičkim i hemijskim karakteristikama. Osim toga, u pitanju je živ sistem koji udružen sa milijardama bakterija, gljiva i drugih mikroba koji zajedno čini kompaktan ekosistem.
Kada su svi ovi činioci u ravnoteži, imamo „zdravo“ zemljište. Zdravlje zemljišta može se okarakterisati kao kvalitet zemljišta. Zdravlje zemljišta se definiše kao kontinuirana sposobnost zemljišta da funkcioniše kao vitalni živi ekosistem koji održava biljke, životinje i ljude. (izvor definicije: USDA Natural Resources Conservation Service (NRCS))
Zdravo zemljište presudno je ishranu voćaka a na njegov kvalitet moguće je uticati određenim agrotehničkim merama. Ipak mogućnosti za popravljanje zemljišta su ograničene. Samim tim presudno je da prilikom odabira mesta za sadnju, edafski faktori budu uzeti u obzir.
Edafski faktori – Fizičke karakteristike
Propustljivost zemljišta
Propustljivost tla pokazuje koliko brzo voda prolazi kroz zemljište. Ono što je važno za ovaj pokazatelj su makropore. Vodni kapacitet zemljišta predstavlja sposobnost zemljišta da drži vodu dostupnu biljkama. Za vodni kapacitet odgovorne su mikropore u zemljištu.
Različiti tipovi zemljišta imaju različite veličine pora, što omogućava da voda otiče kroz tlo različitim brzinama. Proporcije peska i gline u zemljištu određuju kapacitet zadržavanja vode.
Zemljišta srednje teksture su najpogodnija za rast biljaka. Tekstura zemljišta, struktura zemljišta, zbijenost i organska materija utiču na poroznost zemljišta.
Zbijenost zemljišta negativno utiče na kvalitet zemljišta jer ograničava dubinu korenja i smanjuje veličinu pora. Kada se tlo zbije, ima više pora ispunjenih vodom čime se smanjuje njegova sposobnost apsorpcije vode. Ovo povećava oticanje i eroziju i posredno snižava temperaturu zemljišta.
Zbijenost zemljišta može se smanjiti dodavanjem organske materije ali i izbegavanjem čestih prolazaka mašinama, kao i izbegavanje zalivanja i berbe kada je zemljište vlažno. Takođe, od pomoći može biti korišćenje tehnika gajenja sa smanjenom obradom i bez obrade.
Dubina aktivnog sloja zemljišta
U zavisnosti od karakteristika voćne vrste koju planirate da gajite razlikuje se i optimalna dubina aktivnog sloja zemljišta. Ona mora biti prilagođena vrsti koja se gaji. Pored toga, neophodno je da aktivni sloj na dubini na kojoj se nalazi najveći deo korena ima optimalne osobine za gajenje voća. Naročito je je potreban dobar vazdušni, vodni i toplotni režim.
Ukoliko se prilikom pripreme zemljišta za sadnju ne obezbede optimalne karakteristike, voćke gajene na takvom zemljištu mogu imati ozbiljne posledice u pogledu razvitka i produktivnosti.
U načelu, možemo navesti dubinu aktivnog sloja za oređene vrste voća. Tako je za jagode potrebna dubina od oko 0,5 m. Za ostale jagodaste vrste optimalna dubina aktivnog sloja kreće se oko 1 m. Za ostale voćne vrste dubina aktivnog sloja treba da bude oko 2 m.
Visina podzemnih voda
Velika količina vode u sloju zemljišta u kojem se nalazi korenov sistem nepovoljno utiče na voćke. Ukoliko se koren nalazi u zemljištu koje je u potpunosti zasićeno vodom, duže od 48 časova dolazi do gušenja voćke. Razlog je što koren ne uspeva da usvoji dovoljno kiseonika iz zemljišta čime dolazi do prekida disanja.
Najveća visina podzemne vode po vrstama je naravno različita. Za jagode ona iznosi 0,3 m; za drugo jagodasto voće 0,7 m a za ostalo voće oko 1 m.
Edafski faktori – Hemijske karakteristike zemljišta
Osim fizičkih karakteristika, edafski faktori obuhvataju i hemijske karakteristike zemljišta. Najvažnije od njih, koje morate uzeti u razmatranje kada podižete zasad, jesu pH vrednost i adsorptivna sposobnost zemljišta.
O pH vrednosti već sam pisao u odvojenom tekstu pa se ovaj put ne bih duže zadržavao na toj temi. Ukratko, pH predstavlja nivo kiselosti ili baznosti zemljišta i može predstavljati ograničavajući faktor za gajenje pojedinih ili svih vrsta voća i povrća. Može se reći da je optimalna pH vrednost za većinu voćaka između 6.0 i 7.5. Ukoliko je potrebno, određenim agrotehničkim merama možemo dovesti pH vrednost u optimalni nivo.
Adsorptivna sposobnost zemljišta podrazumeva sposobnost zemljišta da apsorbuje razne čestice, čvrste i gasovite supstance. Ova sposobnost omogućava zemljištu da u aktivnom sloju zadržava jone i molekule i neke krupnije čestice i sprečava njihovo ispiranje u dublje slojeve. Na ovaj način oni ostaju dostupni biljkama.
Adsorptivna sposobnost jedna je od najvažnijih karakteristika zemljišta od koje direktno zavisi hranljivost zemljišta i pogodnost za gajenje voća. Od ove karakteristike zavisi procenat iskorišćavanja hranljivih elemenata iz đubriva, kao i vreme i način primene đubriva i gubici hraniva. Naročito je značajna ako uzmemo u obzir da se voćnjaci uglavnom podižu kao višegodišnji zasadi koji duže vreme moraju imati visoke prinose kako bi bili rentabilni.
Edafski faktori – biološke karakteristike zemljišta
Organska materija predstavlja kombinaciju hemijskih, fizičkih i bioloških komponenti zemljišta. Ono što je svakako najvažnije za ovu grupu osobina je biološka komponenta.
Mikroorganizmi su pokretačka snaga za obezbeđivanje hraniva u oblicima lako dostupnim biljkama. Hraniva su dostupnija u zemljištima koja su toplija i vlažna nego u hladnim i suviljim zemljištima jer su mikroorganizmi aktivnijii u ovim prvim.
Biološka komponenta u zemljištu dalje se može podeliti u dve velike grupe biljnu i animalnu ili na floru i faunu. Flora obuhvata bakterije, gljive, alge, mahovine i biljke.
Fauna u zemljištu se dalje može podeliti u tri velike grupe:
- Makrofauna koja obuhvata kičmenjake (npr. miševi, itd. koji tuneliraju i/ili se gnezde u tlu), crve, insekte i paukove
- Mezofauna, koja uključuje nematode, insekte, grinje i mekušce (puževe)
- Mikrofauna, koja uključuje različite protozoe (jednoćelijske organizme)
Kombinacija ovih organizama u zemljištu odgovorna je za kruženje ugljenika (C), azota (N) i drugih hranljivih materija. Oni poboljšavaju strukturu zemljišta, razlažu organsku materiju, povećavaju aeraciju i propusnost i učestvuju u prenošenju i kontroli bolesti.
Jasno je da pored klimatskih i orografskih i edafski faktori predstavljaju veoma važnu grupu abiotičkih faktora za gajenje voća. Samim tim neophodno je da prilikom odabira lokacije dobro proučite sve pomenute faktore kako bi vaš budući voćnjak bio u stanju da dugo donosi adekvatne prinose.
Iako se primenom određenih agrotehničkih mera, edafski faktori mogu dovesti na optimalan nivo, imajte u vidu da su mogućnosti ipak ograničene. Samim tim potrebno je da oprezno birate mesto za sadnju.