Iako potpunim laicima pH vrednost zemljišta može da zvuči kao još jedan zastrašujući pojam iz hemije, zapravo se radi o nečemu što je relativno lako objasniti. Istovremeno, ukoliko se bavite proizvodnjom voća i povrća u bilom kom obimu, neophodno je da razumete šta znače određene vrednosti ovog pokazatelja.
pH vrednost zemljišta pokazuje njegovu reakciju
pH vrednost zemljišta ima presudni uticaj na rast i razvoj voća i povrća. Uticaj može biti neposredan i posredan kroz uticaje na mikroorganizme, hemijske i biohemijske procese u zemljištu.
Reakcija zemljišta zavisi od odnosa jona vodonika (H+) i hidroksilnih jona (OH–) u zemljišnom rastvoru. Upravo koncentracija vodonikovih jona u rastvoru izražava se simbolom pH. Brojčane vrednosti pH daju nam sledeću klasifikaciju zemljišta:
Reakcija | pH vrednost |
Jako kisela | < 4.5 |
Kisela | 4.6 – 5.5 |
Slabo kisela | 5.6 – 6.5 |
Neutralna | 6.6 – 7.2 |
Slabo alkalna | 7.3 – 8.0 |
Alkalna | 8.1 – 9.0 |
Jako alkalna | > 9.0 |
Iako različite biljke mogu uspevati na zemljištima čija se pH vrednost kreće od 4 – 9, većina gajenih kultura ipak kao optimalan traži raspon od 6,0 – 7,5.
Možemo reći da su glavni elementi koji utiču na pH vrednost zemljišta kalcijum, magnezijum i kalijum. Samim tim reakcija zemljišta zavisiće od toga koliko je samo zemljitšte u stanju da zadrži ove elemente. Npr. peskovita zemljišta obično imaju nižu pH vrednost od zemljišta sa većim sadržajem gline jer voda lakše prolazi kroz pesak i ispira hemijske elemente.
Isto tako, zemljišta nastala u klimatskim uslovima sa više padavina izgubila su, usled ispiranja, alkalne (Na, K) i zemnoalkalne metale (Ca, Mg), a umesto njih došlo je do povećanja sadržaja vodonikovih jona. Takva zemljišta su kisela zemljišta. Zemljišta formirana na terenima sa manje padavina izgubila su manju količinu baza i u njima dominiraju kalcijum i magnezijum pa se uglavnom radi o alkalnim zemljištima.
Vrste kiselosti zemljišta
Kada govorimo o kiseosti u zemljištu razlikujemo aktivnu i potencijalnu (“skrivenu”) kiselost. Aktivna kiselost zemljišta predstavlja povećanu koncentraciju slobodnih vodonikovih jona u zemljišnom rastvoru i izražava se u pH jedinicama. To znači da vodonikovi joni direktno utiču na aktivnost korenovog sistema, mikrobiološke, hemijske i biohemijske procese u zemljištu. Odavde potiče i njen naziv “aktivna”.
Potencijalna ili skrivena kiselost predstavlja sadržaj vodonikovih ali i jona aluminijuma i gvožđa koji su vezani u različitim jedinjenjima u zemljištu. Drugim rečima, potencijalna kiselost predstavlja kiselost čvrste faze zemljišta. Ova vrsta kiselosti čini gotovo 99 % ukupne kiselosti zemljišta.
Za gajenje voća i povrća najvažnija je aktivna kiselost jer je ona ta koja direktno utiče na dostupnost određenih hraniva u zemljištu. Ukoliko je ova kiselost jako izražena ona negativno utiče na biljke i njihov rast i razvoj pa i sam opstanak. U jako kiselim zemljištima pojačano je razlaganje većeg broja minerala i njihovo ispiranje u dublje slojeve gde postaju nedostupni za biljke. Osim toga, takva zemljišta su siromašna hranivima i poznata su kao zemljišta manje plodnosti.
Ono o čemu morate voditi računa jeste da prilikom odabira đubriva budete pažljivi ukoliko koristite fiziološki kiselih đubriva jer ona podižu kiselost zemljišta. Zbog ovoga je jako važno da pre zasnivanja proizvodnje ali i kasnije, periodično, radite analizu zemljišta kako bi utvrdili pH vrednost.
Aktivna kiselost utiče na rastvorljivost hranjivih materija u zemljištu. Uopšteno se može reći da zemljišta čija je pH vrednost između 5,0 i 6,0 sadrže najširi spektar pristupačnih hraniva.
Uticaj pH vrednosti na kvalitet zemljišta
Kao što je već pomenuto, pH vrednost zemljišta može na biljke uticati direktno i indirektno. Direktan uticaj svodi se na delovanje H+ i OH– jona. Visoka koncentracija i jednih i drugih deluje toksično na korenov sistem voća i povrća, koji tada menja svoju moć apsorbovanja pojedinih elemenata. Time, dolazi do poremećaja u ishrani biljke.
Indirektan uticaj svodi se na promene rastvorljivosti ili izazivanje taloženja određenih jedinjenja u zemljištu. Ovime ona postaju nedostupna za biljke. Indirektan uticaj ogleda se i kroz izazivanje promena u metabolizmu pojedinih mikroorganizama koji učestvuju u procesu mineralizacije organske materije. Tako je npr. proces nitrifikacije, kojim se azot prevodi u oblik dostupan biljkama, mnogo intenzivniji u zemljištu neutralne i alkalne reakcije. Kisela sredina nije pogodna za rad mikroorganizama nitrifikatora. Najoptimalniji pH za rad ovih mikroorganizama je 6,0 do 8,0.
Bakterije su prisutnije u zemljištu čija je ph vrednost viša dok gljive preovlađuju u zemljištima niže pH vrednosti. Poznavanje optimanih vrednosti pH za pojedine mikroorganizme može vam pomoći u prevenciji određenih bolesti. Tako npr. Streptomyces scabies, izazivač krastavosti krompira ima manju aktivnost pri vrednostima 5,0 – 5,2, a Plasmodiophora brassicae smanjuje svoju aktivnost pri pH 7,0 – 7,3.
Rastvorljivost fosfornih jedinjenja je najveća kada je vrednost pH 6,5 – 7,5. Dok, i kod kiselijih i kod alkalnijih zemljišta dolazi do hemijskih reakcija koje fosfor čine manje pristupačnim.
Kalijum je najpristupačniji u zemljištima sa pH 6 – 8. Kalcijum i magnezijum se nalaze u najpristupačnijim oblicima u zemljištu čiji je pH 7-8,5.
Teški metali postaju mobilnijih u kiselijim zemljištima.
pH vrednost može uticati i na dejstvo pesticida. Na nižim pH vrednostima, neki pesticidi se čvršće vezuju za čestice u zemljištu i manje su efikasni. Sa druge strane ovo usporava proces ispiranja pesticida. Poseban problem može biti njihova pojava u dostupnim oblicima mnogo nakon primene usled promene reakcije zemljišta.
Osim direktnog pH utiče na dejstvo pesticida i kroz uticaj na mikroorganizme obzirom da neki od njih učestvuju u procesima razgradnje pesticida u zemljištu.
Optimalne vrednosti pH za voće i povrće
Na početku smo rekli da se za većinu kultura optimalni nivo pH zemljišta kreće od 6,0 – 7,5. Ipak postoje određene razlike i odstupanja od ovog raspona. Pa tako pojedino voće i povrće najbolje uspeva u nešto kiselijim zemljištima, dok neko traži nešto kiseliju sredinu.
Kako popraviti pH vrednost zemljišta?
Pre nego krenete sa bilo kakvom proizvodnjom, naročito ukoliko planirate veću investiciju, obavezno uradite analizu zemljišta. Ona ne samo što će vam pokazati koje su potrebe vašeg zemljišta za hranivima i organskom materijom, nego će vam i reći koja je pH vrednost zemljišta. Od reakcije zemljišta zavisiće koje vrste đubriva i kada treba da dodajete.
Nekada će pre nego krenete dalje sa zasnivanjem proizvodnje biti neophodno uraditi i korekciju pH vrednosti zemljišta. Ukoliko zemljište ima nižu pH vrednost, za smanjenje kiselosti koristićete kreč koji neutralizuje slobodne vodonikove jone i podiže pH vrednost. Učinak primene zavisiće od toga koliko dobro je kreč umešan u zemljište ali i od temperature zemljišta.
Za snižavanje pH vrednosti zemljišta možete koristiti fiziološki kisela đubriva. A ukoliko je potrebno značajnije sniženje vrednosti pH tada se koriste sumporna jedinjenja koja zakišeljavaju zemljište. U osnovi korišćenje sumpora je biološki proces. Bakterije u zemljištu hrane uzimaju sumpor iz jedinjenja i kombinuju ga sa vodom i kiseonikom čime se stvara određena količina sumporne kiseline. I ovde učinkovitost zavisi od temperature zemljišta ali i količine vode u njemu. Tako npr. ako sumpor dodate u jesen, velika je mogućnost da će se promena u zemljištu videti tek na proleće, sa porastom temperature.