Skald predstavlja jednu od najznačajnijih fizioloških bolesti jabuke i kruške. Ova bolest, svake godine prouzrokuje velike gubitke. Iako se može javiti u više oblika, najznačajniji je takozvani površinski skald koji se manifestuje u vidu braon fleka na pokožici ploda.
Simptomi skalda najčešće se prvo uočavaju na delu ploda bližem čašici u vidu pojedinačnih manjih polja braon boje koje se povećavaju i spajaju. Kada se jednom pojave prvi simptomi ove bolesti jabuke, oni se jako brzo razvijaju. Zahvaćeni plodovi mogu biti gotovo u potpunosti prekriveni braon bojom u roku od samo par dana. U ekstremnim slučajevima i u roku od jednog dana.
Zašto se javljaju simptomi ove bolesti jabuke
Skald nastaje kao rezulat odumiranja ćelija ispod površine ploda. On nikada ne nastaje na stablu već se javlja u čuvanju. Možemo reći da se razlikuju četiri stadijuma u njegovog razvoja:
- Prvih 6-8 nedelja nakon berbe dolazi do promena u plodu koje stvaraju potencijal za nastanak skalda. U ovoj fazi se na plodu ne mogu uočiti bilo kakvi simptomi bolesti.
- Druga faza obuhvata narednih 6-8 nedelja u okviru kojih se promene nastavljaju i dovode to toga da se razvoj bolesti više ne može sprečiti iako se simptomi još uvek ne ispoljavaju.
- Treća faza obuhvata ostatak perioda čuvanja u toku kojeg dolazi do ispoljavanja simptoma skalda. Skald se u ovoj fazi može razvijati različitim tempom u zavisnosti od uslova čuvanja, sorte i stanja u kojem se plodovi nalaze.
- Poslednja faza predstavlja period nakon iskladištenja plodova. U ovoj fazi se skald brže razvija nego u prethodnoj. Brzina razvoja skalda zavisi od uslova čuvanja plodova. Skald će se brže razvijati ukoliko su temperatura ili vlažnost viši.
Kako nastaje skald
Glavni uzročnik nastanka skalda je α-farnezan jedinjenje koje se nakuplja u plodovima tokom čuvanja. Usled oksidacije, od ovog jedinjenja nastaju jedinjenja koja su štetna po ćelije. Nakupljanjem ovih jedinjenja dolazi do odumiranja ćelija i pojave mrtvih slojeva tkiva neposredno ispod pokožice. Razlog zašto se bolest ispoljava na pokožici ploda leži u tome što je najveća koncentracija α-farnezana upravo u ovom delu ploda.
Nisu sve sorte podjednako osetljive na pojavu skalda. Greni smit predstavlja sortu koja je jako osetljiva na skald. Sa druge strane Gala i Breburn pokazuju otpornost na pojavu ove bolesti. Po pravilu sorte sa manje dopunske boje i zeleni delovi ploda su podložniji pojavi ove boelsti jabuka. Izuzetak je Crveni delišes koji je osetljiv na pojavu ove bolesti iako je dobro obojen.
Postoji pretpostavka da je osetljivost slabije obojenih plodova na skald posredna jer je primećeno da plodovi koji su na stablu bili izloženiji sunčevoj svetlosti imaju veću otpornost na skald od onih koji su se nalazili u senci. Samim tim plodovi sa stabala čija je kruna gusta i nedovoljno osvetljena pokazivaće veću osetljivost na skald.
Koji uslovi pogoduju pojavi ove bolesti jabuke
Nekoliko studija rađenih u Engleskoj pokazale su da su za otpornost na skald značajni i vremenski uslovi u periodu od kraja jula do početka septembra meseca. Ukoliko je u ovom periodu vreme toplo i suvo, plodovi će biti osetljiviji na pojavu skalda. Suprotno tome, ukoliko je vreme hladnije i sa dosta vlažnosti osetljivost se smanjuje.
Još jedna studija rađena u Nju Džerziju pokazala je da toplo vreme u periodu neposredno pred berbu povećava osetljivost plodova. Pretpostavlja se da u ovom slučaju uticaj vodnog režima biljke predstavlja značajan činilac otpornosti, pa je samim tim navodnjavanje preduslov za smanjenje opasnosti od pojave skalda.
Kako sprečiti i kontrolisati skald
Postoje različiti načini za kontrolisanje pojave ove bolesti jabuke ali treba reći da je nemoguće u potpunosti sprečiti njegovu pojavu. Ipak, moguće je odložiti pojavu simptoma kako bi se plodovi nesmetano prodali.
Mere kontrole pojave skalda mogli bi podeliti u dve velike grupe: nehemijske i hemijske
1. Nehemijske mere kontrole
- Gajenje sori otpornih na skald
- Adekvatna rezidba u cilju obezbeđivanja dobre osvetljenosti svih delova krune
- Branje plodova u optimalnom stepenu zrelosti. I preuranjena i prekasna berba povećavaju osetljivost na pojavu skalda.
- Prečišćavanje vazduha i nesmetana cirkulacija vazduha u skladištu čime se između ostalog regulliše i koncetracija etilena koji smanjuje otpornost na ovu bolest.
- Plodove skladištiti u što kraćem roku po berbi na optimalnoj temperaturi i uz relativnu vlažnost vazduha od 85-95 %
- Skladištenje plodova u komorama sa kontrolisanom atmosferom. Uočeno je da niska koncentacija kiseonika ima povoljan uticaj na razvoj skalda jer je smanjena mogućnost za oksidaciju α-farnezana. Ovaj efekat posebno je izražen pri koncentraciji kiseonika od 1-2 %. Pojedini stručnjaci čak tvrde da je moguće u potpunosti zaustaviti razvoj skalda pri koncentraciji kiseonika od 1-1.5 %. Uočen je i pozitivan uticaj koncentracije ugljen dioksida na sprečavanje razvoja skalda, a njegovi efekti su najveći pri koncentracijama preko 5 %. Međutim visoke koncentracije ugljen dioksida mogu dovesti do oštećenja ploda. Važan faktor je i brzina uspostavljanja kontrolisane atmosfere. S tim u vezi neophodno je da se plodovi uskladište i konotrolisana atmosfera uspostavi u što kraćem roku.
- Vršiti redovnu kontrolu plodova na pojavu simptoma ove boelsti jabuka i prodavati ih pre nego se oni jave.
2. Hemijske mere kontrole
- Hemijske mere obuhvataju pre svega primenu odgovarajućih preparata na bazi difenilamina (diphenylamine – DPA) ili etoksikvina (ethoxyquin). U pitanju su antioksidanti koji sprečavaju pojavu skalda na plodovima. Metode primene ovih preparata su različite a na tržištu se mogu naći različiti preparati u zavisnosti od proizvođača. Međutim treba imati u vidu da je EU najavila smanjenje nivoa dozvoljenih ostataka ovih preparata na plodovima. Do ove godine, maksimalni dozvoljeni nivoi rezidua za DPA su 5 mg/kg za jabuke i 10 mg/kg za kruške. Počevši od 02. februara 2014. godine dozvoljeni nivo smanjen je na samo 0.1 mg/kg što predstavlja dozvoljeni nivo u prelaznom periodu. Od januara 2015. rezidui neće biti uopšte dozvoljeni. Ovo treba imati u vidu ukoliko planirate da svoje proizvode plasirate na tržište EU.
- Kao dobra alternativa DPA pokazao se i 1-metilciklopropen poznatiji kao Smart Fresh.
Zaključak
Sve u svemu ukoliko se bavite proizvodnjom jabuke za prodaju u svežem stanju imajte u vidu da vam pojava ne samo skalda, već i drugih bolesti jabuke može izazvati velike gubitke u periodu skladištenja.
Samim tim, morate se ozbiljno pozabaviti merama za sprečavanje njegovog nastanka. Ukoliko nemate adekvatne uslove za čuvanje ili ne želite da primenjujete hemijske preparate, najbolje je da plodove prodajete pre nego dođe do razvoja bolesti.
Za osetljive sorte poput Greni smita, u našim uslovima to je najčešće period decembar-januar za obična hlađena skladišta. Svako dalje čuvanje ove sorte u ovakvim uslovima može dovesti do ubrzanog razvoja skalda. Ukoliko, međutim, nemate ni hlađeno skladište, u tom slučaju plodove osetljvih sorti prodaje najkasnije do decembra meseca, uz stalnu kontrolu na pojavu simptoma bolesti.