Proizvodnja hrane trenutno više košta nego što daje
Prelazak na održive sisteme proizvodnje hrane širom sveta, doneo bi društveno-ekonomskih koristi u vrednosti od 5 do 10 triliona dolara godišnje. Ovo pokazuje novi izveštaj vodećih ekonomista i naučnika Komisije za ekonomiju proizvodnje hrane (Food System Economics Commission – FSEC). Izveštaj naglašava da trenutno, proizvodnja hrane uništava više vrednosti nego što stvara, te da je neophodna promena u načinu na koji se ona organizuje.
Trošak promena manji je od koristi
Cena transformacije bila bi mnogo niža od potencijalne koristi, nudeći bolji život stotinama miliona ljudi. „Troškovi neaktivnosti na transformaciji pokvarenog sistema proizvodnje hrane će premašiti sve procene, s obzirom na to da svet nastavlja da se brzo kreće izuzetno opasnim putem. Verovatnije je da, ne samo da ćemo prekoračiti granicu od 1,5°C, već ćemo se suočiti i sa decenijama prekoračenja“, kaže Johan Rokstrom, direktor Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime (PIK) i direktor FSEC-a. „Jedini način da se vratimo na 1,5°C je postepeno ukidanje fosilnih goriva, očuvanje prirode netaknutom i transformacija sistema proizvodnje hrane. Globalni sistem proizvodnje hrane time drži budućnost čovečanstva na Zemlji u svojim rukama“, dodaje on.
Rast broja gladnih i gojaznih
Prema ovoj studiji, nastavkom proizvodnje po istom modelu, rizikujemo da do 2050. imamo oko 640 miliona ljudi u riziku od neuhranjenosti (uključujući i oko 120 miliona dece). Istovremeno, problem gojaznosti povećaće se za 70 % na globalnom nivou. Proizvodnja hrane nastavila bi da čini trećinu globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte. Čime bi se nastavio rast prosečne temperature do 2.7 stepeni celzijusovih do kraja veka. Istovremeno, klimatske promene bi dodatno ugrozile proizvodnju hrane, jer bi se prinosi smanjivali usled ekstremnih vremenskih uslova.
Zaustaviti emisiju ugljenika
FSEC smatra da održivia proizvodnja hrane, umesto toga, može značajno doprineti ekonomiji i podstaknuti rešenja za zdravstvene i klimatske izazove. Ekonomisti objašnjavaju da bi do 2050. promene u proizvodnji hrane mogle dovesti do iskorenjivanja pothranjenosti i spasiti 174 miliona života od prerane smrti usled hroničnih bolesti povezanih sa ishranom. Održiva proizvodnja hrane mogla bi uticati na smanjenje emisije ugljenika do 2040. i na taj način pomoći zadržavanje rasta prosečne temperature ispod 1,5 stepeni do kraja veka. Takođe, na ovaj način zaštitilo bi se oko 1,4 milijarde hektara zemljišta i zaustavio gubitak biodiverziteta.
Proizvodnja hrane kao moćno sredstvo u rešavanju klimatskih problema
„Cena postizanja ove transformacije – procenjena na približno 0,2-0,4 % globalnog BDP-a godišnje – mala je u odnosu na koristi od više biliona dolara koje bi mogla doneti. Načini na koje proizvodimo hranu moćno su sredstvo za rešavanje globalnih klimatskih, prirodnih i zdravstvenih vanrednih situacija u isto vreme – dok nude bolji život stotinama miliona ljudi“, kaže Herman Lotce-Kampen, komesar FSEC-a i šef odeljenja za istraživanje u PIK-u.
„Umesto da stavimo pod hipoteku našu budućnost i gomilamo sve veće troškove koji dovode do visokih skrivenih zdravstvenih i ekoloških troškova koje ćemo morati da platimo, kreatori politike moraju da se suoče sa izazovima sistema proizvodnje hrane i izvrše promene koje će doneti koristi na globalnom nivou, kako kratkoročno tako i dugoročno“ kaže Otmar Edenhofer, direktor PIK-a i ko-predsedavajući FSEC-a. „Ovaj izveštaj bi trebalo da otvori preko potreban dijalog među ključnim zainteresovanim stranama o tome kako možemo da ostvarimo te koristi, a da nikog ne ostavimo za sobom“, zaključuje on.
Izvor: Potsdam Institute for Climate Impact Research