Stare mere za površinu koje nikada nismo prestali da koristimo

Koliko ste se puta susreli sa nekim vama nepoznatim merama za površinu, od kojih ste za neke možda i čuli u nekom razgovoru a za neke niste imali predstavu da postoje? Iako sam poljoprivredni inženjer po struci, priznajem da su mnoge od ovih mera za mene bile potpuno nepoznate do skoro, jer nisu bile predmet izučavanja na fakultetu. Ipak vremenom, zahvaljujući radu na terenu i kontaktu sa poljoprivrednicima, postepeno sam se upoznao sa njima. Neke su, međutim i za mene ostale nepoznanica pa sam rešio da se pozabavim njima i da ih zatim predstavim u jednom ovakvom tekstu.

Sve ove mere ostaci su burne istorije na ovim prostorima i velikih uticaja još iz doba turskog i austrougarskog carstva. Mnoge od njih su toliko ukorenjene u našem narodu da se u pojedinim krajevima koriste u svakodnevnom životu, dok se zvanične mere iz SI sistema koriste samo kada se mora. Stare mere za površinu najviše su zastupljene na teritoriji Vojvodine, dok se u ostatku Srbije površina izražava uglavnom u međunarodno priznatim merama.

Iako mnogima od nas, naučenim na okrugle vrednosti kada su u pitanju jedinice površine, one deluju kao previše komplikovane za korišćenje i preračunavanje, oni koji ih koriste tvrde da se mnogo lakše snalaze sa starim merama nego sa ovim modernim. Eto, stvar navike na delu 😀 Takođe, treba imati u vidu da su se ove mere nekada davno koristile kao zvanične mere, pa su u nekim krajevima parcele još uvek prilagođene upravo njima, dok ljudi i dalje trguju njima i barataju istim površinama.

Prema vikipediji, veličine nekih od najrasprostranjenijih mera koje i danas žive u svakodnevnom životu i radu naših ljudi su:

1 kvadratni hvat (hv) = 3,59665 = 3,6 m2
1 katastarsko jutro (kj) ral = 5754,64 m 2 = 1600 kvadratnih hvati
1 hektar = 2780 četvornih hvati = 1,7377 rali
1 lanac = 7193,3 m2
1 dulum (dunum) = 1000 m2
1 dan oranja = 4000 m2
1 motika zemlje = 800 m2
1 ralo = 1600 m2

Mera koja je u najčešćoj upotrebi je katastarsko jutro ili samo jutro kako se još naziva u nekim krajevima. Osim katastarskog jutra, često se možete susresti i sa lancem kao merom. Dulum predstavlja meru koja se mnogo više sreće na prostorima BiH ali se može naći i u delovima Vojvodine gde je dosta doseljenika iz tih krajeva.

Ono što celu priču o starim merama za površinu zemljišta čini još interesantnijom jeste činjenica da se vrednosti ovih mera razlikuju u pojedinim krajevima naše zemlje. Tako npr. u pojedinim krajevima kao jutro se uzima površina od 0.72 ha umesto 0.57 ha kako je gore prihvaćeno u većini mesta. Takođe, ista ova mera se u nekim mestima naziva još i „ralo“ i ne radi se o istoj meri koja se već pominje kao površina od oko 1600 m2.

Pokušavajući da saznam što više o starim merama naleteo sam i na jedan zanimljiv geografsko-etnografski prilog pod nazivom „Stare i nove mere“ u kojem su iznete neke koje smo već pominjali ali i neke koje se razlikuju. Ovom prilikom vam prenosim autorova zapažanja vezana za mere za površinu, a ukoliko ste zainteresovani u njemu možete pronaći i neke druge stare mere:

jutro (ralo) – obuhvata око ¾ ha ili tačnije 0,72 ha
dulum (tur.) – obuhvata 10 аri ili 1.000 m2
jutro – katastarska jedinica koja iznosi – 5,75 m2
fedan (egip.) – obuhvata 4.200 m ili 0,42 ha
motika – odgovara parceli koju kopač može da okopa za jedan dan (oko 8 аri)
ralo – odgovara porvšini koja se može preorati za jedan dan (oko 4.000 m2)
hvat – iznosi 3,60 m2
dekar – obuhvata 10 аri
desjatina (rus.) – iznosi oko 1 ha

Iako su ove mere odavno napuštene od strane zvaničnih institucija (osim u nekim slučajevima kada se iste pojavljuju u katastarskim knjigama, što izgleda i nije tako retka pojava u Vojvodini 😀 ) i nauke, činjenica da još uvek žive u narodu, čini ih značajnim za sve ljude koji se poljoprivredom bave na ovim našim prostorima. Takođe, one mogu biti interesantne i za vas koji se više interesujete za etnologiju i stare običaje našeg naroda. Svakako, nadam se da će vas ovaj tekst podstaći da i sami malo više istražite stare mere koje su se nekada koristile ili koje se i danas koriste na ovim našim prostorima. Ukoliko neko od vas zna za još neku meru koju ovde nisam pomenuo neka je slobodno napiše u komentarima.