Istorijat i poreklo borovnice
Borovnica po klasifikaciji pripada rodu Vaccinium a u okviru ovog roda razlikujemo dve sekcije Cyanococcus i Myrtillus. Smatra se da u svetu postoji oko 400 različitih vrsta borovnice. Pripadnici roda Vaccinium sreću se širom planete a zastupljeni su u zonama tropske, suptropske i umerenokontinentalne klime. Smatra se da se plodovi ovih biljaka odavno koriste u ljudskoj ishrani.
Ipak, sa njenim planskim gajenjem se počelo relativno kasno. Tek početkom XX veka F. V. Coville je započeo istraživanja u cilju selekcije (1906. godine), a plansku hibridizaciju je započeo 1911. Tada su nastale prve sorte visokožbunaste borovnice a u njihovom stvaranju učestvovale su divlje vrste iz Severne Amerike. Do danas je stvoreno više od 60 sorti visokožbunaste borovnice.
U stvaranju ovih sorti najviše je korišćeno sledećih pet vrsti divlje borovnice:
- Vaccinium myrtylloides – Kanadska gorka niskožbunasta borovnica
- Vaccinium angustifolium – Niskožbunasta borovnica
- Vaccinium corymbosum – Severna visokožbunasta borovnica
- Vaccinium australe – Jugoistočna visokožbunasta borovnica
- Vaccinium ashei – Borovnica “zečije oko”
Osim ovih pet vrsta, sporadično se koristilo još 14 vrsta borovice, među kojima je i V. myrtillus koja je rasprostranjena i u prirodnim staništima Srbije.
Vaccinium myrtillus ili obična borovnica rasprostranjena je u brdskim i planinskim područjima Srbije. Dobro uspeva na kiselim zemljištima čija je pH 4-4.8. U pitanju je listopadni žbun, visine oko 50 cm. Cveta od sredine maja do sredine juna, a plodovi sazrevaju od kraja jula do kraja avgusta meseca. U prirodi se razmnožava korenovim izdancima i semenom.
Plodovi obične borovnice su loptaste ili loptasto-spljoštene bobice, tamno do ljubičasto plave boje sa obilnim pepeljkom i izraženim ožiljkom čašice. Meso ploda je sočno, nakiselo, aromatično a sok intenzivno obojen.
Osnovni ciljevi oplemenjivanja borovnice su stvaranje boljih, rodnijih i kvalitetnijih sorti. S tim u vezi, posebno treba obratiti pažnju na otpornost na bolesti, prinos, rani početak rađanja, kvalitet i krupnoću plodova.
Kod nas se veliki broj ljudi bavi branjem plodova ove borovnice koju zatim prodaju uglavnom prerađivačima.
Nutritivna svojstva borovnice
Plodovi borovnice predstavljaju bogat izvor vitamina, antioksidanata kao i drugih elemenata značajnih za naš organizam. Njihov hemijski sastav i mala kalorijska vrednost čini ih idealnom namirnicom za sve one koji drže do svog zdravlja i zdrave ishrane.
100 g borovnice sadrži samo 57 kalorija, a čak 84 g predstavlja voda. Najveći deo kalorija dolazi od ugljenih hidrata koji ima 14.5 g, od čega je oko 2,5 g vlakana a ostalo su šećeri. Masti i proteina u plodovima ima jako malo. Međutim ono što je čini posebnom je sadržaj vitamina, mikroelemenata i antioksidanata. Tako se u 100 g ploda nalazi 9.7 mg vitamina C, što je oko 16 % dnevnih potreba organizma (DP), 0.6 mg vitamina E (3 % DP), 19.3 mcg vitamina K (24 %), takođe sadržaj vitamina A čini oko 1 % DP. Osim nabrojanih prisutni su i vitamini B6, B12, Tiamin, Riboflavin, Niacin, Pantotenska kiselina itd. Od minerala, prisutno je 6 mg Ca (1 % DP), Fe 0.3 mg (2 %), Mg 6 mg (1 %), P 12 mg (1 %), K 77 mg (2 %), Cu 0.1 mg (3 %) Mn 0.3 mg (17 %).
Značajno je i prisustvo različitih antioksidanata, jedinjenja koja imaju ulogu u uklanjanju slobodnih radikala iz organizma čime štite ćelije od propadanja. Takođe, neka ispitivanja pokazala su da ova jedinjenja imaju i anti-upalnu ulogu u što ih dodatno čini značajnim za održavanje zdravlja celokupnog i dobrog stanja organizma. U plodovima borovnice se sreću različite grupe ovih jedinjenja a najzastupljenija su ona iz grupe antocijana.
Značaj borovnice za zdravlje
Mnogobrojna istraživanja i studije pokazali su da redovno konzumiranje plodova borovnice pozitivno utiče na celokupno zdravstveno stanje našeg organizma. Takođe, uvođenje ovog voća u svakodnevnu ishranu pokazalo se kao značajno za prevenciju nekih bolesti. Naveo bih samo neke od razloga zašto bi borovnica trebala da postane redovan član vaših trpeza:
- Studija koja je obuhvatila starije osobe (prosečna starost ispitanika bila je 76 godina), pokazala je da uvođenje borovnice u redovnu ishranu može poboljšati memoriju. Pretpostavlja se da je ovo poboljšanje posledica zaštite nervnih ćelija od oksidacije usled dejstva antioksidanata. Ovo ukazuje da bi uvođenje borovnice u ishranu moglo da bude značajno za prevenciju bolesti poput Alchajmera.
- Istraživanje na temu nivoa šećera u krvi, pokazalo je da borovnica (kao i ostalo jagodasto i sitno voće) ima pozitivan uticaj kod osoba kojima je već dijagnostifikovan dijabetes tipa 2.
- Redovno konzumiranje borovnice može umanjiti nivo oštećenja mišića kod ljudi koji rade teške fizičke poslove ili usled intenzivnih treninga.
- Borovnica ima pozitivan uticaj na krvnu sliku ali i na održavanje krvnog pritiska. Takođe, primećeno je da kod ljudi koji već imaju povišen krvni pritisak, redovno uzimanje borovnice, pomaže u njegovom sniženju. Istovremeno, ima pozitivan uticaj na nivo masnoća u krvi.
- Antioksidanti iz borovnice, ali i vitamin A pomažu u očuvanju mrežnjače oka, sprečavajući oštećenja koja nastaju oksidacionim procesima i usled izloženosti jakom suncu.
- Interesantna je studija rađena na Tafts univerzitetu u Bostonu, koja je pokazala da konzumiranje borovnice navodno dovodi do aktiviranja gena koji su odgovorni za sagorevanje sala oko stomaku i čime se gubljenje sala na ovom delu tela može uvećati do 77 %.
- Borovnice sadrže salicilnu kiselinu koja je inače prirodni analgetik (sredstvo protiv bolova).
- Konzumiranje borovnice, prema nekim navodima, povećava lučenje dopamina.
- U ovom trenutku se rade različita istraživanja na temu pozitivnog uticaja borovnice kod malignih oboljenja.
Još nekoliko zanimljivosti
- Moguće je očuvati nivo antioksidanta i nakon zamrzavanja borovnice, što je značajno sa aspekta konzumiranja ovog voća i van sezone.
- Organski gajene borovnice i borovnice koje su sakupljene u prirodi pokazuju veći sadržaj antioksidanasa.
- Severnoamerički indijanci su koristili sok borovnice za lečenje kašlja.
- Borovnice su jedina prirodna hrana koja je zapravo plava.
Zaključak
Plantažno gajenje borovnice u Srbiji je u povoju, i još uvek se značajne količine obezbeđuju sakupljanjem u prirodi a najveći procenat završi u preradi.
Takođe, povećanje domaće proizvodnje borovnice učinilo bi je dostupnom većem broju ljudi i sniženju inače visokih cena sveže borovnice tokom sezone.