PRANJE VOĆA I POVRĆA SODOM BIKARBONOM – U ČEMU JE ŠTOS?

Pranje voća i povrća na različite načine je bolje nego nikakvo pranje?

U tekstu Kako prati voće i povrće pisao sam o različitim načinima za pranje voća i povrća. Tada sam, kao sebi omiljen, izdvojio pranje rastvorom sirćeta i vode. I danas, u kuhinji držim prskalicu sa rastvorom alkoholnog sirćeta u vodi u odnosu 1:3. Plodove dobro naprskam rastvorom, sačekam oko pola minuta i zatim isperem pod mlazom vode. Nedostatak ovog načina pranja je što ne uklanja pesticide sa ploda u značajnijoj meri, ali je zato sjajan u uklanjanju prljavštine i nečistoća organskog porekla.

Ne postoji način za pranje voća i povrća koji nas u potpunosti štiti od unošenja ostataka pesticida u organizam. Ipak jedna studija iz 2017. godine donosi zanimljive zaključke kada je u pitanju obična soda bikarbona. 

Pranje voća i povrća sodom bikarbonom – šta na to kaže nauka?

Profesori sa američkog univerziteta Masačusets uporedili su efikasnost nekoliko različitih načina pranja jabuka. Pored pranja rastvorom sode bikarbone, ispitivana je i efikasnost pranja običnom vodom (česmovačom) i posebnim industrijskim rastvorom koji se u americi koristi za pranje u komercijalnoj proizvodnji. Ovaj potonji način pranja nama nije interesantan jer se kod nas i ne koristi.

Studijom su obuhvaćena dva pesticida: tiabendazol (thiabendazole) i fosmet (phosmet). Prvi predstavlja sistemični fungicid dok je drugi nesistemični insekticid. Samim tim rezultati studije ograničeni su na ova dva pesticida. Osim toga, ispitivano je uklanjanje ostataka pesticida samo na plodovima jabuka, ne i na plodovima drugog voća i povrća.

Koliko je uspešno pranje voća i povrća česmovačom

Rezultati pokazuju da se potapanjem plodova u rastvor sode bikarbone u trajanju od 12-15 minuta a zatim ispiranjem uklanjaju gotovo svi ostaci pesticida sa površine. Čak i kraće potapanje na 2 ili 8 minuta dalo je značajne rezultate u uklanjanju površinskih ostataka. Međutim, ovakvo pranje manje je efikasno kod ostataka pesticida u unutrašnjosti plodova. Nakon 24 h od nanošenja na plod, oko 20 % tiabendazola i 4,4 % fosmeta je prodrlo dublje u unutrašnjost ploda. Istovremeno tiabendazol je prodro dublje u koru od fosmeta. Ovo je i očekivano ako znamo da su sistemični pesticidi pokretljiviji kroz tkivo ploda. Ove količine pesticida nisu uklonjene pranjem, pa kao jedino rešenje ostaje ljušćenje kore jabuka. Samim tim možemo reći da pranje plodova rastvorom sode bikarbone uklanja približno 80-95 % ukupnih ostataka pesticida.

Kada je u pitanju pranje običnom česmovačom, plodovi su prani pod mlazom vode u trajanju od 2 minuta. Rezultati pranja vodom su bili značajno lošiji iako je napredak u odnosu na plodove koji nisu prani postojao.

Recept za rastvor sode bikarbone za pranje voća i povrća

Mehanizam pranja sodom bikarbonom svodi se na reakciju sa pesticidima i njihovom razlaganju. Ovako razloženi, ostaci se lako mogu ukloniti pranjem ili brisanjem plodova.

Rastvor sode bikarbone možete napraviti dodavanjem oko 10 g sode bikarbone tj. otprilike jednu supenu kašiku u 1 litar vode. U ovaj rastvor potopite plodove na 12-15 minuta ili kraće a zatim ih dobro isperite pod mlazom sveže vode.

I pored svega navedenog, ipak bih ponovio da svemogućeg recepta za uklanjanje pesticida sa plodova voća i povrća nema. Ovo se vidi i iz samih rezultata studije. Čak iako je kod jabuke relativno lako ukloniti koru ploda a samim tim i ostatke pesticida koji su prodrli u unutrašnjost, to nije uvek moguće kod drugih plodova. Osim toga studija je obuhvatila samo dve aktivne materije, dok se na tržištu može naći više stotina različitih preparata. Međutim, dobro je znati da postoje načini koji nam mogu pomoći u nastojanju da pripremimo što čistiju i bezbedniju hranu za nas i naše bližnje.

Ukoliko neko želi da potraži celu studiju na internetu, njen pun naziv je – Effectiveness of Commercial and Homemade Washing Agents in Removing Pesticide Residues on and in Apples