Poslednjih godina sve je popularnija priča o isplativosti proizvodnje voća. Sve češće se po medijima mogu naći primeri uspešnih proizvođača koji vas pozivaju da im se pridružite u gajenju uobičajenih i nekih manje uobičajenih voćnih vrsta. Ipak, ma koliko ovakve priče delovale primamljivo, i ma koliko puta ste imali priliku da čujete o poznaniku prijateljevog prijatelja koji mlati pare baveći se proizvodnjom voća, morate dobro razmisliti pre nego se odlučite da počnete proizvodnju voća. Iako će vas mnogi konsultanti, proizvođači sadnica i trgovci opremom ubeđivati kako je to siguran biznis, ne nasedajte na te priče. Jer, u krajnjoj liniji vi ste ti koji ulažete novac i rizikujete gubitak a oni će svakako biti na dobitku jer će vam svoje usluge ili robu naplatiti.
Proizvodnja voća je jako kompleksan posao, na čiji uspeh direktno utiču i mnogi faktori na koje često nemate nikakvog uticaja. Ovde pre svega mislim da ekološke i klimatske faktore koji vam mogu doneti mnogo glavobolje i čak upropastiti celokupnu investiciju. Pored ovih tu su i kretanja na tržištu, pad prodaje zbog pada životnog standarda itd. Ipak sve ove faktore možete unapred analizirati i potruditi se da pravilno procenite rizik posla u koji želite da se upustite.
S tim u vezi, pre nego uložite i jedan dinar u proizvodnju voća, morate što bi se reklo „uraditi domaći“. Idelano bi bilo da ovakvu analizu uradite u formi idejnog projekta u kojem ćete detaljno analizirati svaki od pojedinačnih preduslova. Ovim tekstom želim samo da vam ukažem o čemu bi trebalo da razmislite pre nego započnete vašu investiciju i koji su to preduslovi koje morate analizirati. Zaključci do kojih dođete reći će vam da li će vaša investicija biti isplativa i pod kojim uslovima. Ne zaboravite, da su troškovi podizanja voćnjaka jako visoki i da će vas svaka greška koju napravite prilikom zasnivanja proizvodnje potencijalno skupo koštati. Samim tim, svi potrebni preduslovi za organizovanje uspešne i rentabilne proizvodnje voća moraju biti ispunjeni. Zbog toga je jako bitno da pre svega procenite da li ih možete ispuniti. Krenimo redom:
1. Odabir vrste i sorte
Pre nego se upustite u dalju analizu uslova za uspešno gajenje morate se odlučiti za vrstu i sortu koju ćete gajiti. Svaka voćna vrsta, pa i sorta ima različite zahteve prema uslovima gajenja, ali i različite karakteristike kada su u pitanju rodnost i kvalitet plodova. Takođe, različite voćne vrste razlikuju se po po načinu gajenja a samim tim i po troškovima zasnivanja proizvodnje. Dakle, pre svega drugog, upoznajte se sa karakteristikama vrste i sorte koju želite da gajite. Saznajte koji su to parametri koje morate ispuniti kako bi vaš voćnjak bio dobar i kako bi imali maksimalne prinose. Ovo vam je osnova, jer ne možete nastaviti sa analizom ostalih parametara ukoliko ne znate koji su minimumi koje morate ispuniti kako bi vaše biljke dobro napredovale i davale dobre prinose.
2. Ekologija voćaka
Uspeh vaše proizvodnje u velikoj meri zavisi od uslova sredine u kojoj ćete zasnivati proizvodnju. Ove uslove čine klima, zemljišni uslovi i orografske karakteristike lokaliteta. S tim u vezi od velikog je značaja da poznajete kakve zahteve prema ovim uslovima ima vaša voćna vrsta i konkretna sorta.
- Klimatski uslovi (klima) – Klimu nekog mesta zapravo čini skup meteoroloških činilaca posmatranih u dužem vremenskom periodu. Ovi parametri su u velikoj meri ograničavajući faktori za uspešno plantažno gajenje voća. Glavni parametri na koje morate obratiti pažnju su svetlost, temperature, padavine, vlažnost vazduha, vetar. Sve meteorološke podatke za predeo na kojem planirate podizanje voćnjaka potražite u lokalnim meteorološkim stanicama. Čak i kada nema prave meteorološke stanice, veća mesta uglavnom imaju neki vid praćenja i beleženja ovih podataka pa pokušajte da dođete do njih.
- Svetlost – Sve vrste voćaka pripadaju heliofitnim vrstama (biljke koje za svoj razvoj zahtevaju punu osvetljenost) i samim tim sunčeva svetlost je neophodna za njihov uspešan razvoj i rodnost. Iako u našoj zemlji ima dovoljno sunčeve svetlosti tokom godine, ipak se mora obratiti pažnja na karakteristike same parcele na kojima će biti voćnjak. Pogrešnim odabirom lokacije, pogrešnom orijentacijom redova ili lošim odabirom gustine biljaka može doći do zasene krošnji voćaka što će za posledicu imati loš razvoj i slabiju rodnost.
- Temperature – Temperature su takođe jako značajan faktor za gajenje voća jer uslovljavaju intenzitet fotosinteze ali i tok ostalih fizioloških procesa u biljkama. Može se reći da je većina lokacija u našoj zemlji do nadmorske visine od 700-900 metara pogodna za uzgoj svih umereno-kontinentalnih vrsta voćaka. Preko ove nadmorske visine, izbor se sužava pa se mora voditi računa ukoliko vam se zemljište nalazi na višim nadmorskim visinama. Posebno morate obratiti pažnju na učestalost zimskih, ranih jesenjih i poznih prolećnih mrazeva. Najopasniji su ovi poslednji jer mogu dovesti do izmrzavanja cvetova ili tek zametnutih plodova. Poslednjih godina, kao poseban problem se javljaju i visoke dnevne i noćne temperature tokom leta.
- Padavine – Količina vlage koja padavinama dospeva u zemljište je jako bitan faktor. Različite vrste i sorte imaju različite zahteve prema količinama vode koju zahtevaju tokom sezone. Postoje dve karakteristike na koje morate obratiti pažnju a to je količina padavina i njihov raspored tokom godine. Međutim, u današnje vreme, ukoliko niste u mogućnosti da obezbedite stalno navodnjavanje tokom eksploatacije voćnjaka, najbolje je da se ni ne upuštate u ovu investiciju. Obratite pažnju da ni položaji sa povećanom vlagom (zabarena zemljišta i sl.) nisu povoljni i da je čak mnogo veći problem ukoliko imate višak vlage u zemljištu jer je rešavanje ovog nedostatka jako teško a ponekad i nemoguće.
- Vlažnost vazduha – Od vlažnosti vazduha zavisi jačina transpiracije a samim tim i potrebe voćaka za vodom. Takođe, obratite pažnju da li vam se voćnjak nalazi u rejonu sa visokom prosečnom vlažnošću jer ona ima negativne efekte po biljku. Pre svega, visoka vlažnost potpomaže razviće gljivičnih bolesti na listu i plodovima. Za većinu voćnih vrsta optimalna vlažnost vazduha kreće se od 60-80 % u zavisnosti od doba godine.
- Vetar – Stalna pojava jakih vetrova loša je za gajenje voćaka jer uslovljava isušivanje zemljišta, isušivanje tučkova ili izmrzavanje. U nekim slučajevima, slabiji vetrovi mogu imati i pozitivan uticaj na biljke. Naročito kod biljaka čije se oprašivanje zasniva na raznošenju polena putem vetra ali i kao regulatori vlažnosti vazduha u voćnjaku.
- Zemljište – Zemljište predstavlja osnovni činilac za gajenje voća i njegove karakteristike su presudne za vašu konačnu odluku da uđete u ovakvu investiciju. Za gajenje voćaka, zemljište bi trebalo da bude duboko, rastresito, lako ili srednje teško, plodno i umereno vlažno. Iako je moguće određenim intervencijama popraviti karakteristike lošijih zemljišta, u pojedinim slučajevima bi ovakva ulaganja prevazišla isplativost. Ono što je neophodno jeste da obavezno uradite analize zemljišta kako bi dobili tačne podatke o prisustvu hranljivih materija, pH vrednosti i zastupljenosti humusa tj. organske materije. Iako će vas mnogi uveravati vam nisu potrebne, obavezno ih uradite jer ćete samo na taj način biti sigurni u kvalitet zemljišta, kao i u eventualne potrebe za popravkama pre sadnje voćaka. Analize će vam takođe pomoći da izbegnete nepotrebne troškove za meliorativna đubrenja prilikom pripreme za sadnju.
- Orografija – Pod orografijom nekog mesta podrazumeva se njegova nadmorska visina, ekspozicija, nagib terena i blizina većih vodenih površina.
- Nadmorska visina – Zemljišta sa različitom nadmorskom visinom imaju različite uslove za gajenje voćaka. Ovo između ostalog i zbog činjenice da na svakih 30 metara nadmorske visine dolazi do smanjenja temperature vazduha za oko 1 stepen celizijusov. Zato su mesta sa višom nadmorskom visinom nepodesna za gajenje vrsta poput kajsije, dunje, breskve, badema, trešnje, višnje, oraha, pojedinih sorti kruške i jabuke.
- Ekspozicija – Pod ekspozicijom ili položajem se podrazumeva izloženost terena u odnosu na stranu sveta. Npr. ukoliko je zemljište okrenuto ka jugu, kažemo da ima južnu ekspoziciju. Ekspozicija utiče na količinu svetlosti, toplotu, vlažnost vazduha i zemljišta. Primera radi, voćnjaci na južnim ekspozicijama po pravilu ranije počinju vegetaciju a samim tim i ranije dospevaju za berbu. Možemo reći da je na većini terena južna ekspozicija najbolja za gajenje voća, ali postoje situacije kada ova ekspozicija nije najbolji izbor.
- Nagib terena – Ukratko, možemo reći da ravni tereni nisu preterano pogodni za gajenje voćaka pre svega zbog dužeg zadržavanja hladnog vazduha i češće pojave mrazeva. Ovo je naročito izraženo ukoliko se voćnjak nalazi u uskoj dolini. Sa druge strane, jako strmi tereni nisu pogodni za gajenje voćaka pre svega zbog otežane obrade i zaštite i izraženijih erozionih procesa. Najpovoljniji tereni za voćarsku proizvodnju su oni sa blagim nagibom od 3-8 stepeni (7-20 %).
3. Podizanje voćnjaka i tehnologija ugajenja
U okviru ove celine morate predvideti i analizirati sve aktivnosti vezane za zasnivanje proizvodnje tj. podizanje voćnjaka ali i način gajenja. Pre svega treba da odlučite koje su to pripremne radnje koje morate sprovesti poput čišćenja terena, ravnanja, dubokog oranja, rigolovanja, popravke zemljišta, dodavanja organske materije itd. Takođe neophodno je da se odlučite za tzv. uzgojni sistem koji zapravo obuhvata različite činioce poput razmaka sadnje, prisustva ili odsustva naslona, rasporeda sadnje, rasporeda oprašivača (ukoliko voćna vrsta zahteva prisustvo oprašivača), uzgojnog oblika (oblik krune), način rezidbe, način navodnjavanja itd. Ne bih vam ovom prilikom govorio detaljnije o ovoj celini jer svaka voćna vrsta ima različitu tehnologiju gajenja. Takođe, da li ćete primenjivati neke od mera, zavisi i od rezultata koje ste dobili u analizi ekoloških i ostalih uslova gajenja. Samim tim, ovaj deo morate da prilagodite stanju koje ćete imati na vašoj lokaciji ali i zahtevima vrste i sorte koju gajite. Svakako, kada se budete upustili u detaljnu analizu i pripremu ovog dela vašeg projekta shvatićete da postoji mnoštvo detalja na koje bi trebalo obratiti pažnju i o kojima morate doneti odluke. Ne bežite od detaljne pripreme jer će vam ona uštedeti vreme i novac kada budete počeli sa realizacijom vaše zamisli. Na kraju krajeva, bolje je da neke greške uočite na papiru, nego kasnije u voćnjaku.
4. Ekonomski uslovi
- Troškovi podizanja i održavanja voćnjaka – Kada budete definisali koje su to mere i aktivnosti koj morate sprovesti prilikom zasnivanja proizvodnje kao i potrebne količine materijala i opreme, potrebno je da procenite i troškove koje ćete imati. Takođe, potrebno je da napravite dinamiku utroška sredstava kako bi znali kada su vam kolika finansijska sredstva potrebna. Imajte u vidu da neće sve aktivnosti biti u isto vreme, pa samim tim nije neophodno da odjednom utrošite sva planirana sredstva ali morate znati koji su krajnji rokovi za njihovo obezbeđivanje. Ovo je zapravo deo gde ćete moći da uvidite kolika je vrednost vaše investicije. Potrudite se da što je realnije moguće procenite troškove i predvidite izvesnu rezervu za slučaj nekih neplaniranih troškova.
- Način finansiranja – Kada razmišljate o podizanju voćnjaka imajte u vidu da se troškovi 1 ha mogu kretati i do više desetina hiljada evra. Malo je ljudi koji ovako velika sredstva mogu obezbediti iz sopstvenih izvora i većina se uglavnom oslanja na kredite od banaka. Karakteristika voćarstva je da se najveći deo sredstava uloži u prvoj i naredne dve godine po sadnji, a da se ozbiljniji prihodi mogu očekivati tek od treće ili četvrte godine. Samim tim jako je bitno da obezbedite sredstva za finansiranje tokom perioda kada će prihodi izostajati ili će biti nedovoljni. Ukoliko se odlučite za uzimanje kredita, detaljno se upoznajte sa ponudama banaka i potražite onu koja je za vas najpovoljnija. Takođe, obratite pažnju na sredstva obezbeđenja. Obzirom da je poljoprivredna proizvodnja jako rizična, moja vam je preporuka da nikako kao sredstvo obezbeđenja ne dajete kuću ili stan u kojem živite, kako vam se ne bi desilo da usled propasti vaše investicije ostanete bez krova nad glavom.
- Logistički uslovi – Iako većini ljudi neće pasti na pamet da razmišljaju o ovom aspektu neophodno je da dobro procenite mogućnosti transporta ljudi i robe do vašeg voćnjaka. Sa jedne strane, nepristupačnost voćnjaka može vam onemogućiti neophodne radove ali i povećati troškove njegovog podizanja. Sa druge strane, ukoliko je put do vašeg voćnjaka u lošem stanju ili je takav da posle većih padavina postaje gotovo neprohodan mogli bi ste imati problema sa organizacijom rada u njemu ali i sa odvoženjem proizvoda do tržišta. Ukoliko ste već primorani da voćnjak podižete na ovakvom terenu, u tom slučaju birajte voćne vrste čiji plodovi mogu istrpeti truckav transport bez oštećenja i koji ne zahtevaju berbu u kratkom vremenskom roku zbog ubrzanog sazrevanja. S tim u vezi trebalo bi da izbegavate vrste poput maline, jagode, breskve, šljive, trešnje i višnje a u nekim slučajevima i kruške, jabuke i kajsije. Osim ako ne želite da proizvodite voće za preradu. U takvim uslovima bolje je gajiti orah ili lešnik koji se mogu transportovati bez većih problema. Dakle kada razmišljate o transportu morate uzeti u obzir sledeće:
- Blizina i kvalitet saobraćajnica i povezanost sa tržištem
- Povezanost i blizina dobavljača za opremu, repromaterijal i potrošna sredstva
- Mogućnost angažovanja dovoljnog broja radnika u rejonu u kojem vam se nalazi voćnjak
Osim transporta, važan aspekt logističkih uslova su i kapaciteti za privremeno ili duže skladištenje proizvoda. Naime, voće se posle berbe ne sme ostaviti na otvorenom i pod direktnim uticajem spoljašnjih uslova koji mu mogu u velikoj meri narušiti kvalitet. Samim tim razmišljajte o prostoru koji će vam služiti za prihvat, ali i za eventualno skladištenje robe ukoliko niste u mogućnosti da je prodate odmah. Ovo ne mora da znači da morate graditi hladnjaču ali morate razmisliti makar o nekoj vrsti skladišnog prostora koji će zaštiti plodove od spoljašnjih uslova. Ukoliko ne budete imali adekvatan prostor za smeštaj ili čuvanje plodova u tom slučaju ćete biti primorani da svoje plodove prodajete i po nepovoljnijim cenama nego da ste ih mogli sačuvati. Svakako, ne smete dozvoliti da vam plodovi predugo stoje na neadekvatnom mestu.
- Tržište proizvoda – Prilikom planiranja, pokušajte da se što je bolje moguće upoznate sa tržištem proizvoda koji želite da proizvodite. Saznajte koje su višegodišnje prosečne cene na domaćim i stranim tržištima (internet je dobar izvor iako se ne možete u potpunosti osloniti na tačnost tih podataka). Takođe, saznajte kolike količine se prodaju na tržištima na kojima želite da prodajete svoj proizvod. Naučite sve o načinima pakovanja i zahtevima tržišta po pitanju kvaliteta i klasifikaciji proizvoda. Zapamtite, koliko god je teško proizvesti kvalitetan proizvod, možda je još teže taj isti proizvod prodati ukoliko za njim nema velike potražnje ili je ponuda prevelika. U tom slučaju ćete i pored dobrih rezultata u proizvodnji zapravo gubiti novac. Ovo je posebno važno ukoliko ste rešeni da započnete proizvodnju voća koje nije rasprostranjeno kod nas i sa kojim naši kupci nisu dovoljno upoznati, jer ćete u tom slučaju velika sredstva i mnogo vremena morati da potrošite samo da dođete do kupaca i privolite ih da probaju vaš proizvod.
- Strategija prodaje – Dolazimo i do poslednjeg koraka u planiranju vašeg budućeg biznisa koji će istovremeno uticati i na to šta ćete prizvoditi i na koji način. Princip kojim se uvek morate voditi jeste da proizvedete ono što možete da prodate a ne da prodajete ono što možete da proizvedete. Kako će izgledati vaša strategija zavisi od mnogo faktora a na neke od njih ne možete uticati. Ipak, vaše je da pokušate da ona bude što realnija i u skladu sa zahtevima tržišta na kojem želite da prodajete vaš proizvod. Takođe, morate imati u vidu da uvek može doći do određenih poremećaja na tržištu koji vam mogu biti prepreka u realizaciji. Svakako, pokušajte da predvidite pojedine rizike i da unapred osmislite vaše strategije za slučaj da nešto pođe naopako. Ovo naravno neće biti lako ukoliko niste imali nikakvog iskustva u prodaji od ranije, ali ćete vremenom i sami uvideti neke pravilnosti u prodaji vašeg proizvoda. Zapamtite, nije moguće predvideti sve. Ono što je moguće je da napravite strategiju, ili ako hoćete „kostur“ koji ćete korigovati u hodu u zavisnosti od spoljašnjih faktora.
Iako vam ovo verovatno deluje jako komplikovano i zahtevno, zapravo je samo potrebno da odvojite vreme i posvetite se. Pre nego se upustite u ovakvu investiciju naučite što više možete o proizvodnji voća koje želite da gajite. Nabavite udžbenike, koristite internet da dođete do stručnih tekstova i članaka ili do ljudi koji se već bave proizvodnjom. Probajte da sa nekim od njih stupite u kontakt kako bi razgovarali i saznali njihova iskustva. Iako će vam za ovako nešto biti potrebno nekoliko meseci ili možda i cela godina, gledajte na to kao na način da uštedite svoj novac, jer bolje je da na vreme odustanete od investicije ili možda promenite vrstu i sortu voća koju ćete gajiti, nego da tek nakon što uložite velika sredstva shvatite da ste napravili grešku.
Drugi način je da angažujete stručnjaka da vam uradi idejni projekat voćnjaka i za vas ili zajedno sa vama uradi sve gore navedene analize. Međutim i u tom slučaju nije na odmet da naučite što više možete o voćarskoj proizvodnji, jer vam to može uštedeti novca, vremena i živaca.
Pingback: Izrada idejnog projekta voćnjaka | Krusevac Blog