Da li su ruske sankcije šansa za razvoj izvoza srpske jabuke?

Jabuka Greni smit

Od trenutka kada je Rusija zabranila uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Poljske a malo zatim i uvela sankcije zemljama EU, postalo je jasno da će srpski proizvođači voća imati šansu da ove sezone naprave iskorak u pogledu izvoza jabuke na rusko tržište. Međutim, da li će sukob između EU i Rusije imati isključivo pozitivne posledice ili ipak postoje određene opasnosti po naše proizvođače jabuke?

Malo činjenica

Iz godine u godinu Srbija beleži porast u izvozu jabuke, pre svega na rusko tržište. Pozitivan trend u izvozu jabuke doveo je i do povećanja interesovanja za gajenje ovog voća i podizanja novih zasada.

Godina Proizvodnja Jabuke u Srbiji
broj rodnih stabala (u hiljadama) ukupan prinost (t)
2009 15.600 281.868
2010 15.880 239.945
2011 16.042 265.676
2012 16.904 178.713
2013 18.296 332.255
Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije

Kao što možete videti, u poslednjih pet godina, broj stabala jabuke u Srbiji povećan je za nepunih 3 miliona. Što je otprilike 600-1000 ha novih zasada pod jabukom, u zavisnosti od gustine sadnje. Ako uzmemo da će u tim novim zasadim prosečan prinos u punom rodu biti barem 50 t/ha to je povećanje od 30.000-50.000 tona. Pri tome treba imatu u vidu da, iako se u poslednje vreme naši proizvođači okreću kvalitetnijim sortama (poput Zlatnog delišesa, Greni smita, Gale i sl.) još uvek u našoj proizvodnji dominira Ajdared, koji iako ima dosta pozitivnih osobina, predstavlja sortu koju zapadnoevropska tržišta ne prihvataju. Glavno odredište za ovu sortu su domaće tržište, zemlje regiona, tržište Rusije i ostale zemlje bivšeg istočnog bloka.

Izvoz jabuke iz Srbije 2009-2011.
Godina Količina (t) Vrednost (1000 USD)
2009 39.957 14.964
2010 107.007 46.419
2011 130.182 65.799
Izvor: FAO Stat

Kada je izvoz u pitanju, Srbija iz godine u godinu beleži porast u izvozu. Pri tome, glavni pokretač povećanja izvoza je upravo povećanje izvoza na Rusko tržište. Ako pogledamo strukturu izvoza jabuke u 2011. godini videćemo da vrednost izvoza u Rusiju prelazi 88 % vrednosti ukupnog izvoza jabuke.

Izvoz jabuke iz Srbije po zemljama u 2011.
Zemlja Količina (t) Vrednost (USD) Vrednosno učešće u izvozu
Austrija 2.097 350.000 0,53%
Belorusija 1.756 817.000 1,24%
BiH 704 143.000 0,22%
Češka Republika 24 5.000 0,01%
Nemčka 1.851 554.000 0,84%
Grčka 20 8.000 0,01%
Mađarska 27.610 5.461.000 8,30%
Italija 22 20.000 0,03%
Kazahstan 19 9.000 0,01%
Libija 18 8.000 0,01%
Crna Gora 621 216.000 0,33%
Poljska 19 11.000 0,02%
Rumunija 57 41.000 0,06%
Rusija 94.893 57.952.000 88,07%
Slovenija 94 24.000 0,04%
Švedska 1 2.000 0,00%
Makedonija 123 30.000 0,05%
Ukrajina 253 148.000 0,22%
UKUPNO 130.182 65.799.000
Izvor: FAO Stat

Istovremeno u periodu od 2009-2011. izvoz jabuke u Rusiju je povećan za gotovo 300 % i u 2011. godini iznosio je 94.893 t. Mnogi će reći da je ovo sjajno, naročito ako imamo u vidu koliko je rusko tržište i koje su mogućnosti za dalje povećanje izvoza. Bez sumnje, ovo jeste sjajan rezultat i svakako treba težiti očuvanju i poboljšanju ekonomskih odnosa sa Ruskom federacijom. Međutim, ono što je naš najveći problem, upravo je činjenica da 88 % izvežene jabuke završi na jednom tržištu, bez obzira koje je tržište u pitanju. Najbolji primer za to je upravo Poljska koja je najveci deo svoje jabuke plasirala na rusko tržište i koja sada trpi nesagledive posledice po svoju proizvodnju. Treba imati u vidu i da je naš položaj na ruskom tržištu dobrim delom rezultat političkih dogovora a tek onda rezultat realnih tržišnih kretanja. U prilog ovome govori i činjenica da kada Poljaci intenziviraju svoj izvoz jabuke, što je najčešće od novembra-decembra, izvoz iz Srbije počne da posustaje i izvozne cene počnu da padaju. Pre svega zahvaljujući geografskom položaju Poljske koji im omogućava manje troškove transporta a samim tim i nižu prodajnu cenu u odnosu na našu jabuku. Tu ne smemo zaboraviti ni činjenicu da su Poljaci u prethodnim godinama velika sredstava uložili u razvoj logističkih kapaciteta, pre svega u hladnjače. Pored ulaganja u skladišne kapacitete, dosta su radili na unapređenju pakovanja, ambalaže i kulture berbe što kod nas nije bio slučaj. A ne bi smeli ni da zanemarimo da je Poljska tradicionalno bila značajan snabdevač Rusije poljoprivrednim proizvodima. Mogli bi reći da bi, ukoliko ne bi bilo političkog dogovora o povlašćenom položaju u trgovini sa Rusijom, naš izvoz verovatno beležio skromniji rast u prethodnim godinama.

Trenutna situacija i gde smo tu mi

Nepobitna je činjenica da je, usled aktuelnih dešavanja, izvoz iz Srbije u značajnom porastu u odnosu na ranije godine. Traži se i roba koja se ranije nije izvozila ili se izvozila u manjoj meri. Osim porasta u količinama došlo je i do porasta cena u izvozu. Ovo je posledica trenutne nepripremljenosti ruskog tržišta za tako nagli prekid saradnje sa najznačajnijim dobavljačima koji su se upravo nalazili u zemljama koje su obuhvaćene sankcijama. Međutim, dugoročno gledano, pitanje je koliko je ovakav trend realan i koliko je održiv? Treba imati na umu da je Rusija u poslednjih nekoliko godina intenzivno radila na poboljšanju trgovinskih odnosa sa zemljama i regionima koji su tradicionalno bili manje zastupljeni od njihovih evropskih dobavljača poljoprivrednim proizvodima. Pre svega sa Kinom, zemljama Južne Amerike ali i nekim bivšim republikama koje su u poslednjoj deceniji dosta ulagale u svoju poljoprivrednu proizvodnju. Pored toga Rusija intenzivno ulaže u sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju kako bi barem u određenoj meri postala manje zavisna od uvoza pojedinih artikala. Očigledno je da rusi nisu potpuno nepripremljeni ušli u ovaj sukob. Naravno, biće potreban određeni prelazni period da se povežu sa novim dobavljačima i obezbede manje-više adekvatnu zamenu za dosadašnje količine. Onog trenutka kada se ruski kupci povežu sa velikim tržištima poput Kine i Južne Amerike i kada se uspostave novi kanali snabdevanja doći će do pada potražnje za našim proizvodima a naš izvoz će doći na realan nivo i zavisiće od naše sposobnosti da se prilagodimo novim uslovima na tržištu. Naravno, još neko vreme prodajne cene biti nešto više u odnosu na prosečne višegodišnje ali definitivno neće biti ni nalik trenutnim cenama niti će naš položaj biti tako povoljan kao što je sada.

Zlatni Delises

Jabuka Zlatni Delises

Ne smemo potcenjivati ni opasnost od gubitka povlašćene pozicije, pa čak i od gubitka omogućnosti izvoza na rusko tržište. Postoji nekoliko scenarija koji bi nam mogli napraviti velike probleme. Prvi je da se pojave trgovci koji bi pokušali da zarade na reeksportu jabuke iz zemalja koje su obuhvaćene sankcijama. Zbog jako veliko viška jabuke u Evropi, njihovi proizvođači i trgovci uveliko traže način da svoju robu plasiraju preko zemalja koje nisu pod sankcijama. Treba očekivati da se u jednom trenutku i kod nas nađu pojedinci ili firme koje će videti mogućnost dobre i lake zarade. Ovo bi moglo imati za posledicu da Rusi uvedu dodatne mere kontrole na uvoz iz Srbije ili čak i da nam zabrane dalji izvoz. Drugi je da usled dalje eskalacije sukoba između Evrope i Rusije, dodje do otežanog prometa preko granica EU i Rusije, čime bi i naš izvoz mogao bio drastično umanjen ili čak zaustavljen jer smo okruženi zemljama EU. Treća mogućnost je da pod sve većim pritiscima Evrope naša zemlja bude primorana da povuče političke poteze koji se ne bi svideli Moskvi. U ovom trenutu Evropa još uvek ima razumevanja za naš stav, međutim kako budu rasli gubici i nezadovoljstvo zemalja članica, trako treba očekivati povećanje pritiska na našu zemlju da se svrsta uz EU. Ukoliko bi se to dogodilo, pitanje je koliko bi bilo pametno ostati privržen Rusiji iz dva razloga. Prvi, geografski nismo u mogućnosti da održavamo direktne kontakte sa Rusijom jer smo okruženi zemljama članicama EU. Drugi razlog je činjenica, da i pored sveopšteg ubeđenja koje vlada u našem narodu, Rusija zapravo nije naš najznačajniji trgovinski i ekonomski partner već upravo zemlje EU a samim tim okretanje rusima bi moglo imati mnogo pogubnije posledice po našu privredu. I na kraju, ne treba zaboraviti mogućnost da se odnosi EU i Rusije poprave i da ubrzo dođe do ukidanja sankcija. U tom slučaju, treba očekivati da se trgovinski odnosi, barem kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, u kratkom roku vrate na nivo približan onome pre sankcija. Pri tome, ne treba zaboraviti da bi konkurencija sa kojom bi morali da se nosimo bila mnogo veća nego ranije. Sa jedne strane imali bi zemlje EU sa velikim viškovima robe i činjenicom da je dobar deo sezone već izgubljen. Ovo bi dovelo do dampingovanja cena od strane njihovih izvoznika, ne bi li rasteretili sopstvena tržišta ali i kako bi vratili stare pozicije kod kupaca. Sa druge strane realno je očekivati da na ruskom tržištu ostanu prisutni i novi dobavljači, koji su iskoristili trenutnu situaciju za ulazak na tržište. Sve bi ovo za posledicu imalo veći pritisak na cene, ali i na podizanje kriterijuma kvaliteta robe i zahteva za kvalitetnijom ambalažom.

Srpska posla

Od trenutka kada je postalo jasno da će izvoz jabuke u Rusiju biti drastično povećan počelo se sa podizanjem cena od strane naših proizvođača i trgovaca. Sa jedne strane, ovo nije ništa neočekivano niti, u krajnoj liniji, ekonomski neopravdano. Međutim, ono što jeste pogrešno je naprasno napuštanje ostalih kupaca, kako na domaćem tako i na drugim tržištima i potpuni zaokret ka ruskom tržištu. Na domaćem tržištu to će za posledicu imati okretanje sprskih trgovaca uvozu iz zemalja EU i regiona. Obzirom da su cene jabuke na tim tržištima jako niske, može doći do pojave ogromnih količina robe sa niskom cenom, što može biti pogubno po domaću proizvodnju a najviše po male proizvođače koji nemaju mogućnost da samostalno izvoze svoje proizvode. Takođe, drastično povećanje izvoza može dovesti do preuranjene prodaje domaće jabuke, čime bi postali zavisni od uvoznika i njihovih apetita za zaradom bez protivteže na tržištu u vidu domaćih proizvoda. Najveće posledice ovakvog razvoja događaja trpeće krajnji kupci jer će cene u maloprodaji početi da rastu.

Kada su u pitanju posledice po naš izvoz na ostala tržišta, ono što može biti loše po nas jeste gubitak pozicija kod stranih kupaca. Ako znamo da se do bilo kog kupca ne dolazi preko noći, i da uspostavljanje dobre saradnje zahteva značajna finansijska ulaganja, dosta rada i vremena (ponekad je potreno da prođe nekoliko sezona kako bi zadobili poverenje novog kupca), onda postaje jasno zašto je ovakav način razmišljanja pogrešan. Ovde treba imati u vidu da je proizvodnja jabuke u porastu i u Evropi, pa će i konkurencija biti sve veća, što dodatno otežava probijanje na nova tržišta ili ponovno vraćanje na njih. Da stvar bude još gora, kada jednom odete na ovaj način, treba očekivati da, u velikom broju slučajeva, nećete ni moći da se vratite jer ćete zauvek biti obeleženi kao nepouzdan dobavljač. Osim toga, ukoliko dozvolite da vam jedan kupac (ili tržište) čini najveći deo prometa koji ostvarujete, rizikujete da postane zavisni od njega i da samim tim budete u poziciji da morate da prihvatate nepovoljne uslove poslovanja.

Postoji još jedno opasnost o kojoj, podstaknuti idejom o velikoj zaradi, malo ko vodi računa u ovom trenutku. A to je činjenica, da postoji realna opasnost od problema sa naplatom od ruskih kupaca. Iako se u ovom trenutku sve čini idealno, ne treba zanemariti činjenicu da će ruski trgovci biti primorani da poljoprivredne proizvode plaćaju po mnogo višim cenama nego ranije. Takođe, najverovatnije će biti primorani da značajne količine robe plaćaju avansno, naročito u slučajevima kada tek počinju saradnju sa dobavljačima. Ovo može dovesti do velikih problema sa likvidnošću ruskih kompanija.

Sve u svemu, iako ćemo kratkoročno beležiti jako dobre rezultate u izvozu jabuke treba imati u vidu i velike opasnosti po proizvodnju i tržište jabuke na duže staze.

Šta nam je činiti

Sa jedne strane potpuno je logično da treba iskoristiti povoljan položaj u kojem smo se našli u ovom trenutku i da treba povećati izvoz u Rusiju po povoljnijim cenama. Međutim, ono što ne smemo uraditi jeste da se povučeni euforijom, u potpunosti okrenemo ruskom tržištu a zanemarimo druga tržišta i kupce. Dugoročno gledano, za naše prozivođače bi najbolje bilo da pokušaju da održe dobre odnose sa svim svojim dosadašnjim kupcima i da rade na osvajanju novih. Čak i ako budu primorani da na drugim tržištima i kod drugih kupaca prihvate mnogo nepovoljnije cene, na kraju sezone najbitnije je koju su prosečnu prodajnu cenu ostvarili za celokupnu količinu robe. Obzirom da se u ovom trenutku postižu jako dobre cene prilikom izvoza na rusko tržište, možda ne bi bilo loše da se neke količine „žrtvuju“ i prodaju po niskim cenama dosadašnjim kupcima. Na taj način, osim što zadržavate pozicije kod ostalih kupaca, vi zapravo ulažete u dugoročno bolje pozicioniranje kod njih upravo zato što im niste okrenuli leđa kada su mnogi drugi to uradili. Imajte u vidu da i kupci žele pouzdanog i lojalnog dobaljača sa kojim mogu da računaju na dugoročnu saradnju. Ukratko rečeno, jako je bitno da naši proizvođači shvate da je neophodno da razmišljaju strateški i da ne dozvole da im promet prema najvećem kupcu prelazi 30 % od ukupnog prometa. Na taj način neće sebe dovesti u situaciju da su zavisni od tog jednog kupca i smanjiće rizik od velikih gubitaka usled bilo kakvih problema sa istim. Obzirom na porast u proizvodnji jabuke u Srbiji, neophodno je da svi razmišljaju o dugoročnom razvoju domaćeg i osvajanju novih izvoznih tržišta, kako ne bi došli u situaciju u kojoj se u ovom trenutku našla Poljska ali i neke druge zemlje EU.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *