Kao što smo naveli u tekstu o ekologiji voćaka, klimatski faktori spadaju u grupu abiotičkih ekoloških faktora. U ovu grupu faktora spadaju i edafski i orografski faktori. Klima nekog mesta, predstavlja skup meteoroloških uticaja i pojava u dužem vremenskom periodu. Od posebnog značaja su sledeći klimatski faktori: svetlost, temperatura, vlažnost (voda), vetar itd.
Svetlost
Sve voćke su izrazito fotofilne vrste, što znači da za dobar razvoj i redovno plodonošenje zahtevaju dosta sunčeve svetlosti. Svetlost na biljke utiče svojim intenzitetom, kvalitetom, trajanjem i periodičnošću.
Svega 2 % sunčeve svetlosti koja pada na list biljke se apsorbuje dok se ostatak odbija nazad u atmosferu. Za dobar porast mladara i grana kod voćaka neophodno je da biljka dobija dovoljno sunčeve svetlosti. Takođe ona obezbeđuje i diferencijaciju pupoljaka u rodne, čime direktno utiče na rodnost stabala. Kod plodova, sunčeva svetlost utiče na obojenost ali i kvalitet plodova.
Jako sunčevo zračenje može dovesti i do neželjenih posledica po voćku u vidu pojave ožegotina bilo na stablu i granama a češće na plodovima. Plodovi sa ožegotinama gube svoju tržišnu vrednost i po pravilu završavaju u tzv. industriji i prodaju se po najnižoj ceni. Protivrgradne mreže u voćnjacima, pored osnovne uloge u zaštiti od grada imaju i ulogu u zasenjivanju voćnjaka čime se smanjuje opasnost od oštećenja jakim sunčevim zračenjem.
Svetlost utiče i na izgled i razvoj same biljke utičući na oblik krune, ali i njenu razvijenost, funkciju lišća, formiranje pojedinih grana. Kod izrazito bujnih i gustih krošnji kod kojih je unutrašnjost lošije osvetljena dolazi do izmeštanja rodnih grančica na periferiju krošnje. Svetlost takođe utiče i na kvalitet i trajašnost plodova.
Nemaju sve vrste voća iste potrebe za svetlošću. Tako, koštičave vrste imaju veće potrebe od jabučastih.
Temperatura
Najveći značaj za gajenje voćaka ima temperatura jer su njome regulisani mnogi biohemijski i fiziološki procesi. Osnovne životne funkcije poput fotosinteze, disanje, transpiracija, zimsko mirovanje, apsorbovanje hraniva kod voćaka, u direktnoj su zavisnosti od temperature.
Svi ovi procesi se odigravaju između minimalnih i maksimalnih temperatura, ili tzv. temperaturnih kardinalnih tačaka. Nemaju sve voćne vrste iste zahteve u pogledu ovih temperatura. Zapravo, velika su variranja i između sorti istih vrsta.
Jabuka, na primer, može da opstane na temperaturama od +50 do -45 stepeni celzijusovih, ali uspešna proizvodnja moguća je u rasponu od +35 do -25. Šljiva, može preživeti na temperaturama od +50 do -56 ali za uspešnu proizvodnju traži raspon kao i jabuka.
Osetljivost voćnih vrsta na niske temperature razlikuje se u zavisnosti od perioda godine tj. faze vegetacije (fenofaze). Cvetovi stradaju na temperaturama od -0,55 do -3,5 stepeni celzijusovih, dok zametnuti plodovi izmrzavaju na -1 do -2,2 stepena.
Niske temperature istovremeno su i neophodne za pravilan razvoj voćaka. Tako je za pravilno odvijanje faza u razvoju, neophodno da voćke provedu određen broj časova u zimskom periodu, na temperaturama ispod 7 stepeni celzijusovih. Ukoliko tokom ovog perioda dođe do pojave viših temperatura u trajanju od nekoliko dana i više, može doći do aktivacije cvetnih pupoljaka ali i tkiva u stablu. Tada dolazi do aktivacije cele biljke i prevremenog cvetanja i povećanog rizika od oštećenja usled niskih temperatura.
I visoke temperature mogu biti podjednako štetne jer dovode do usporavanja biohemijskih i fizioloških procesa u voćkama. Ekstremno visoke temperature mogu čak dovesti do prestanka stvaranja organske materije u biljkama, čime mogu izazvati i njenu smrt.
Prema nekim ranijim istraživanjima, temperature peko 40 stepeni celzijusovih štetno deluju na biljku time što dolazi do nakupljanja većih količina toksičnih materija, koje inaktiviraju procese u tkivima. Temperature iznad 50 stepeni su još štetnije jer može doći do koagulacije protoplazme u ćelijama.
Visoke temperature su štetne i u fazi cvetanja jer dovode do isušivanja žiga tučka, čime se znatno smanjuje oplodnja. Kao vrlo osetljive vrste prema visokim temperaturama ističu se kruška, šljiva i orah.
Ukoliko do pojave visokih temperatura dođe krajem leta, u vreme sazrevanja plodova, one nepovoljno utiču na njihov kvalitet. Negativan uticaj proističe iz usporavanja fotosinteze i akumulacije organskih materija uz pospešivanje transpiracije i gubitka vlage.
Jasno je da klimatski faktori, kao što su izrazito niske i visoke temperature na određenom području, mogu biti ograničavajući faktor za gajanje voća. Ovo je posebno značajno u svetlu klimatskih promena i sve češće pojave temperaturnih ekstrema poslednjih godina. Možemo sa sigurnošću reći da će ekstremne temperature biti jedan od većih izazova u gajenju voća u budućnosti.
Voda
Sa klimatskim promenama i poremećajima u padavinama, voda postaje posebno osetljiva tema. Sa jedne strane njen nedostatak usled izrazitih suša kojih smo svedoci poslednjih godina negativno utiče na celokupan razvoj i rodnost biljaka. A sa druge strane ekstremne padavine u pojedinim regionima i pojava poplava i bujica i direktno i indirektno ugrožavaju voćnjake.
Voda je sastavni deo protoplazme i predstavlja 70-90 % strukture ćelije. Ako posmatramo na nivou celih biljaka, voda čini prosečno oko 50 % s tim što u pojedinim organima dostiže i sadržaj od 90 %.
Voćke svoje potrebe za vodom podmiruju iz padavina ili putem navodnjavanja. U današnje vreme, ozbiljna proizvodnja voća nezamisliva je bez sistema za navodnjavanje. Istovremeno, suša i smanjivanje dostupnosti vode za navodnjavanje postavlja pred nas izazov da se njome upravlja domaćinski. Ukoliko nešto pod hitno ne izmenimo u našem ponašanju, plaćaćemo jako visoku cenu u godinama koje dolaze.
U nedostatku vode smanjuje se prirast vegetativne mase, cvetovi se ne formiraju, smanjuju se rezerve hranljivih materija u tkivima čime opada otpornost biljaka na mrazeve. Nedostatak vode u periodu sazrevanja dovodi do preveremenog otpadanja plodova.
Za normalno uspevanje i redovan rod, jabuka zahteva veće količine vode, zatim slede šljiva, kruška, trešnja, orah, breskva, kajsija, badem.
Potrošnja vode zavisi i od faze razvoja voćke. Mlado stablo troši više vode od stabla na početku plodonošenja. Potrošnja vode veća je za vegetativni prirast nego za rast plodova. Kada biljke, usled nedostatka vode počnu da venu i u takvom stanju ostanu trajno govorimo o koeficijentu svenulosti.
Kao i drugi klimatski faktori, voda na biljke može uticati na različite načine. Pa tako, povećana vlažnost vazduha može biti povoljna jer smanjuje transpiraciju i gubitak vlage iz biljaka. Istovremeno dugotrajno povećana vlažnost vazduha može stvoriti povoljne uslove za razvoj biljnih bolesti u voćnjaku.
Pri nedostatku vlage u zemljištu, smanjuje se sadržaj vode u ćelijama i dotok kiseonika jer dolazi do zatvaranja stoma. Tada dolazi do razlaganja složenih jedinjenja na prostije i gubitka rezervnih materija. Kao posledica ovog stanja smanjuje se otpornost na mrazeve.
Borba protiv suše, se kod voćaka vrši i izborom podloga koje bolje podnose nedostatak vode. Postoje vrste voćaka koje bolje podnose nedostatak vode usled specifične građe korena. Ovde se pre svega misli na badem, breskvu, kajsiju, malinu, džanariku, šljivu i nar.
Badem je najotporniji na prema suši zahvaljujući dubokom korenu kao i osobini da, pri pojavi suše redukuje lišće čime smanjuje transpiraciju i gubitak vlage.
Preterana vlažnost zemljišta takođe nije povoljna. Izaziva slab razvitak koren, produžava vegetaciju čime se povećava rizik od izmrzavanja. Povećana vlaga u periodu sazrevanja negativno utiče na kvalitet i trajašnost plodova.
Vetar
Vetar je u većini slučajeva nepovoljan klimatski faktor. Pojava vetra u toku vegetacije pojačava transpiraciju za 2 do 5 puta, isušuje zemljište i vazduh i pojačava eroziju. Vetar isušuje žig tučka i sprečava let pčela čime direktno utiče na lošiju oplodnju, a u kasnijim periodima izaziva i opadanje plodova.
Nepotrebno je naglasiti da olujni vetrovi osim što mogu izazvati opadanje velikog procenta plodova, mogu dovesti do izvaljivanja stabala. U modernim zasadima gde se voćke gaje uz naslon od žice, olujni vetar može dovesti do padanja čitavih voćnjaka uz ogromne finansijske štete i potpuni gubitak voćnjaka.
U fazi cvetanja posebno su nepovoljni suvi istočni vetrovi jer ubrzavaju cvetanje i isušuju žig tučka.
Postoje situacije kada je dejstvo vetra korisno. Vetar može raznositi polen nekih voćnih vrsta i time pospešiti oplodnju. Primer ovakvog uticaja su orah i leska. Takođe, blaga strujanja vazduha u voćnjacima mogu smanjiti vlažnost vazduha i sprečiti nastanak preduslova za razvoj biljnih bolesti.
Klimatski faktori postavljaju nove izazove u voćarstvu
Iz svega navedenog, jasno je da klimatski faktori mogu biti ograničavajući faktor za zasnivanje i održavanje rentabilne proizvodnje voća u određenom regionu. Takođe, u svetlu klimatskih promena i sve nestabilnije klime, ostaje da se vidi sa kakvim ćemo se izazovima tek sretati.
Jedno je sigurno kada su u pitanju klimatski faktori, a to je da u narednim godinama možemo očekivati česta iznenađenja i pojavu određenih negativnih uticaja i na prostorima gde to ranije nije bio slučaj.