Da li ste ste nekada sreli sa situacijom da imate neku voćku koja se iz nekog razloga ne nalazi na idealnom mestu? I da li ste se pitali da li je moguce presaditi voće?
Odgovor je – Da. Moguće je presaditi voće bez većih posledica po samu biljku. Bitno je samo da povedete računa o nekoliko jednostavnih koraka.
Ovo ne znači da je u pitanju lagan posao. Jer, fizički on ume da bude jako zahtevan, ali stvari o kojima morate voditi računa zapravo su jako jednostavne. Pri čemu, posledice po biljku, ukoliko vodite računa, nema. Jedino što se može desiti je da stablo bude manje bujno nakon presađivanja.
Priprema je pola posla
Pre nego započnete, važno je da sve dobro isplanirate i pripremite se kako bi ovaj, za biljku stresan proces, bio završen u što kraćem roku. Od toga, koliko vremena prođe od vađenja do ponovne sadnje, u mnogome će zavistiti da li ćete uspešno presaditi voće.
Prva stvar koju morate da odredite je mesto ponovne sadnje. Budite pažljivi sa odabirom mesta, kako bi ovaj put ono postalo stalno mesto. Zemljište za sadnju mora biti dobrog kvaliteta, bogato hranivima, sa dovoljno dostupne vlage. Jednom rečju, mesto na kojem planirate da presadite vašu voćku mora da ispuni sve potrebne agroekološke uslove.
Kada presaditi voće
Ono o čemu je takođe važno voditi računa je kada presaditi voće. Najbolje je presađivanje raditi u vreme mirovanja biljke. To je period od opadanja lišća u jesen, pa do počeka vegetacije u proleće. U ovom periodu metabolizam biljke je usporen, pa je presađivanje najmanje stresno po biljku. Samim tim, smanjuje se rizik od neuspeha.
Presađivanje u periodu pune vegetacije ili plodonošenja, nikako nije preporučjivo i može dovesti i do umiranja biljke.
Kako presaditi voće
Pre nego počnete sa presađivanjem dobro bi bilo da uradite jaču rezidbu. Rezidbom smanjujete gubitak vlage evaporacijom i pospešujete vegetativni porast nakon presađivanja. Rezidbom takođe uklanjate višak grana i dobijate stablo koje je lakše za manipulaciju. Jača rezidba pomoći će da dobijete otvorenu, dobro provetrenu krošnju.
Nakon rezidbe možete početi sa otkopavanjem korena. U zavisnosti od veličine stabla odredićete i veličinu korena koji je potrebno da sačuvate prilikom otkopavanja. Idealno je da prečnik koji otkopavate prati prečnik nadzemnog dela tj. krošnje. Ovo je ipak u najvećem broju slučajeva jako teško postići zbog same veličine i težine takvog podzemnog dela. Naročito ako presađujete nešto stariju voćku
Neki minimum je otkopavati koren u krugu od četrdesetak santimetara od stabla. Naravno, nemojte ovo uzeti kao apsolutnu vrednost, pošto je poenta da sačuvate što veći deo korena. Samim tim trudite se da otkopate što veći deo korena. Pri čemu morate uzeti u obzir raspoloživu radnu snagu ili mogućnost korišćenja posebne mehanizacije kojim ćete preneti stablo.
Ovo je važno reći jer ne smete zaboraviti da nakon otkopavanja, stablo sa sve korenom morate u što kraćem roku preneti i posaditi na novo mesto. Pri čemu se njime mora pažljivo manipulisati kako ne bi došlo do većih mehaničkih oštećenja bilo korena, bilo stabla. Samim tim, ukoliko bi izvadili preveliku masu korenovog sistema sa zemljom, mogli bi doći u situaciju da stablo ne možete da prenesete.
Prilikom otkopavanja, počnite tako što ćete oko stabla ucrtati krug željene veličine a zatim ašovom počnite da lagano otkopavate koren idući u krug i postepeno se podvlačeći pod korenov sistem. Prilikom otkopavanja, više koristite ašov da podsecate koren nego što ćete kopati. Krajnji rezultat trebalo bi da bude lopta od korena i zemlje.
Ponovna sadnja
Rupa za sadnju treba da bude dovoljno velika da se korenov sistem u potpunosti raširi i da se žile ne uvijaju i upliću. Idealno bi bilo da pokušate da korenove žile vratite u položaj u kojem su bile. Ovo je posebno važno za deblje žile.Kako bi ovo postigli, možete nastaviti da iskopavate rupu u pravcima u kojima vam je to potrebno. Ne treba bežati od toga da vam rupa za sadnju bude nepravilnog oblika i znatno veća od prvobitne.
Stablo treba posaditi na istoj dubini na kojoj je bilo prethodno posađeno, pa obratite pažnju do kog mesta je bila zemlja. Ukoliko je potrebno, možete na dno rupe dodati mešavinu stajnjaka i zemlje ili kompost, samo vodite računa da koren ne dođe u direktan kontakt sa ovim slojem.
Prilikom sadnje, važno je da korenje bude u kontaktu sa zemljištem i da se izbegnu vazdušni džepovi oko žila. Kako bi ovo postigli, prilikom sadnje radite strpljivo i pažljivo i postepeno dodajte zemlju. Rukama ubacujte zemlju oko korena kako bi popunili sve šupljine.
Nega voćke nakon presađivanja
Nakon završene sadnje, zalijte biljku. Voda će pomoći da se zemlja slegne oko korena i da se popune praznine. U narednih nekoliko dana biti proveravajte da li je potrebno da dodate nešto zemlje oko stabla zbog sleganja.
Možete dodati malč oko stabla kako bi sprečili ubrzano sušenje zemljišta i razvoj korova. Svakako neophodno je redovno uklanjati korov oko stabla ukoliko se pojavi. Ako je u pitanju vrsta sklona razvoju mladara iz korena ili osnove stabla, redovno ih uklanjajte.
Presađene voćke posebno negujte u prvoj godini. Uklonite sve plodove te godine kako bi biljka hraniva usmerila na oporavak kako korena tako i nadzemnog dela. U letnjem periodu redovno navodnjavajte i povedite računa o zaštiti od štetočina i biljnih bolesti.