Koliko je voće i povrće u Srbiji bezbedno za ishranu?

Jedno od najčešćih pitanja koje ljudi postavljaju jeste koliko je voće i povrće koje kupujemo na tezgama i u radnjama zdravstveno bezbedno. Pošto su ljudi skloni generalizaciji često se mogu čuti mišljenja poput onih da je hrana na pijacama zdravija, da je uvozna hrana nezdrava samim tim što je uvozna, da je sve što lepo izgleda ili prskano nekim otrovima ili je GMO… Postoji još puno ovakvih primera koji su uglavnom posledica predrasuda i nedovoljne obaveštenosti. Međutim, istina je negde između.

Činjenica je da nikada ne možete biti u potpunosti sigurni u ispravnost hrane, osim ako je sami ne proizvodite. Ovo ne znači da je ona automatski i nezdrava, već da među proizvođačima hrane našim ili stranim, ima nepoštenih ljudi kojima je profit ispred nečijeg zdravlja.

Šta je to što treba da znate vezano za ispravnost i bezbednost voća i povrća? Pre svega, voće i povrće na tezgama ili na rafovima radnji najčešće zapravo potiče od istih proizvođača. Ne govorim ni o kakvom monopolu, već o činjenici da većina proizvođača u Srbiji u isto vreme prodaje robu na lokalnim pijacama, veletrgovcima i maloprodajnim lancima. Dolazimo do toga da nema značajnije razlike da li kupovinu obavljate na pijaci, u komšijskoj radnji ili u nekom od objekata velikih trgovinskih lanaca. Moglo bi se zaključiti da je svejedno gde ćemo kupovati. Međutim, iako u pogledu porekla robe ne postoji značajnija razlika, treba imati u vidu da veliki trgovinski lanci imaju nešto bolju kontrolu kvaliteta i zdravstvene ispravnosti robe u donosu na zelene pijace. Ovo je pre svega posledica toga što veliki trgovački lanci ne žele da rizikuju probleme vezane za zdravstvenu ispravnost proizvoda i negativnu reklamu. Da li ovo znači da je voće i povrće u maloprodajnim lancima apsolutno sigurno? Ne, naravno. To samo znači da su oni ispoštovali zakonske norme. Nažalost, naši zakoni su pisani tako da i kada su u potpunosti ispoštovani to ne znači da je kranji potrošač potpuno zaštićen i da može biti siguran u bezbednost proizvoda.

Forma umesto suštine

Voće i povrće kupujte od proizvođača koje poznajete i u koje imate poverenje

U čemu je zapravo problem? Problem je jer se po pravilu ispunjava forma a niko se ne bavi stvarnom kontrolom zdravstvene ispravnosti. Proizvođači koji robu isporučuju velikim trgovačkim lancima su obavezni da dostave analize o zdravstvenoj ispravnosti svojih proizvoda. Te analize, u zavisnosti od vrste proizvoda, obavezni su da urade jednom ili dva puta tokom godine i to uglavnom na početku sezone nekog proizvoda. Dostavljanje uzoraka u akreditovane laboratorije rade uglavnom sami proizvođači bez ičije kontrole porekla uzorka. Ono što je pozitivno je činjenica da veliki trgovinski lanci počinju da praktikuju obilaske svojih dobavljača kako bi se bolje upoznali sa njihovom proizvodnjom.

kada je u pitanju voće i povrće koje se trguje na kvantaškim pijacama, ili koje otkupljuju trgovci direktno od proizvođača situacija je nešto lošija jer se ne insistira na pomenutim analizama, naročito ako je roba namenjena prodaji na tezgama zelenih pijaca. U suštini, kada kupujete na pijacama, sve se svodi na to koliko možete verovati prodavcu.

Kada je u pitanju uvozna roba, situacija je slična, mada je tu kontrola nešto bolja zato što postoje procedure prilikom uvoza koje nalažu određene analize od strane fitosanitarnih službi. Ukoliko vas interesuje, ovde možete pronaći pravilnik o fitosanitarnoj kontroli uvozne robe. Ipak treba imati u vidu, da se analize ne rade na svim količinama već se i tu radi o uzimanju slučajnih uzoraka.

10 saveta kako da izbegnete nezdravo voće i povrće

Kao što vidite, nemoguće je biti potpuno siguran u ispravnost voća i povrća bilo da se ono kupuje na pijacama ili u radnjama. Međutim postoje stvari koje možete uraditi kako bi izbegli određene rizike.

1. Ukoliko imate mogućnost proizvodite hranu za sopstvene potrebe. Ovo je jedini i najbolji način da budete potpuno sigurni u to kako je nešto proizvedeno
2. Kupujte od proizvođača koje poznajete i u koje imate poverenje. Ovde mislim na mogućnost kupovine od prijatelja, familije, poznanika ili komšija.
3. Ukoliko ste u mogućnosti prednost dajte lokalnim proizvodima. Na taj način smanjićete rizik da su plodovi tretirani sredstvima koja im omogućavaju duži šelf lajf i transport a koja u nekim slučajevima mogu biti štetna. Takođe, ovakvi plodovi su najčešće svežiji, jer su manje vremena proveli u putu od polja do vaše trpeze što je dodatni plus.
4. Ukoliko ste u mogućnosti, nije na odmet da razmislite o kupovini organskih proizvoda, ali u tom slučaju budite oprezni i najpre proverite da li se stvarno radi o organski proizvedenim plodovima. To što će vas neko uveravati da je njegov proizvod proizveden na taj način nije vam nikakva garancija. Najjednostavnije je da potražite sertifikovane proizvođače organske hrane i da se sa njima upoznate. Mnogi čak neće imati ništa protiv ni da ih posetite i uverite se na koji način proizvode. Naravno, i ovde važi da je najbolje ako imate preoporuku od osobe u koju imate poverenja.
5. To što su plodovi neugledni, flekavi i kvrgavi ne znači da su neprskani i zdravi. Prosto, ovakvi plodovi često su zapravo ostatak nakon pakovanja, kada se oni lepi pakuju za zahtevnije kupce a neugledni ostaju pa ih proizvođač prodaje kao “organske”. Osim toga, neretko se dešava da se zakasni sa prskanjem protiv određenih bolesti i štetočina što dovodi do pojave nedostataka na plodovima a zatim proizvođači pokušavaju da smanje štetu nekontrolisanim i neretko prekomernim prskanjima. Na ovaj način može se desiti da su plodovi neugledni, da imaju crva ili fleke a da su istovremeno više zagađeni pesticidima nego oni lepi “kao sa slike”. Dakle, opet dolazimo do toga da je suština u poverenju u proizvođača ili prodavca koji vam ovakve plodove nudi.
6. Izbegavajte kupovinu prvog sezonskog voća i povrća, a naročito onog koje ima mogućnost veštačkog dozrevanja (npr. paradajz, dinja) jer se dešava da proizvođači koriste nedozvoljena sredstva za brzo dozrevanje kako bi što pre izbacili proizvode na tržište u trenutku dok im je cena još visoka. Ovakve proizvode najbolje je kupovati kada se ponuda poveća i cena značajno smanji jer u tom slučaju primena ovakvih sredstava postane neisplativa.
7. U kišnim godinama, izbegavajte kupovinu voća i povrća osetljivog na vlagu (jagode, maline, breskve…) nekoliko dana nakon padavina jer se često dešava da se koriste preparati protiv truleži a da se ne ispoštuje karenca već se proizvodi iznose u prodaju nakon samo dan ili dva.
8. Izbegavajte da u ishrani koristite koru citrusa jer se ona po pravilu tretira raznim zaštitnim sredstvima kako bi plodovi mogli da izdrže dugotrajan transport. Nešto više o tome saznajte u tekstu da li je kora citrusa bezbedna za ishranu.
9. Kada je u pitanju lisnato povrće (spanać, razne salate i sl.), posebnu pažnju obratite na higijenu ovih proizvoda jer su upravo oni često nosioci nečistoća i štetnih mikroorganizama. Čak i kada kupite one upakovane salate, na kojima je naznačeno da su oprane, nije na odmet ponovo ih oprati.
10. Osim kod lisnatog povrća prioritet broj jedan je adekvatno pranje plodova pre upotrebe kako bi se sa njih uklonile sve nečistoće i mikroorganizmi u meri u kojoj je to moguće. Nešto više o pranju voća i povrća pogledajte ovde.

Kao što smo već zaključili, apsolutna sigurnost ne postoji, osim ako sami ne proizvodite svoju hranu. Ipak, ne treba paničiti jer pre svega među proizvođačima ima puno više poštenih domaćina koji ne žele da ugroze nečije zdravlje zarad novca. Iako je naše tržište poprilično neuređeno, utešno je znati da se nije često dešavalo da dođe do trovanja voćem i povrćem. Na kraju, sve se svodi na ličnu odluku i poverenje koje imate u trgovce kod kojih kupujete. Opreznosti nikada dosta i sami se moramo zaštiti onoliko koliko smo u mogućnosti. Potrudite se da budete informisani i potkovani znanjem jer ćete na taj način biti upoznati sa mogućim rizicima i lakše ih izbeći.