Jagode su prvo voće koje se pojavljuje na tezgama. Mnogi od nas, zasićeni citrusima iz dalekih krajeva i jabukama koje su ubrane pre više meseci, jedva čekaju pojavu sočnih crvenih plodova. Pored toga što plene svojom slašću i bojom, jagode su dobre i za naše zdravlje. Sočni plodovi u obliku srca, puni hranljivih jedinjenja, odlični su saveznici u očuvanju našeg zdravlja i prevenciji različitih bolesti.
Nutritivna svojstva
Jagode imaju malu kalorijsku vrednost. 100 g jagode ima samo 32 kalorije i 7,7 g UH od čega je 4,9 g šećera a ostatak su biljna vlakna. Osim toga, imaju i nizak glikemijski indeks. Sve ih ovo čini ih idealnom poslasticom i sjajnim dodatkom zdravim obrocima.
Jagode sadrže 58.8 mg vitamina C, što je čak 98 % dnevnih potreba (DP) odrasle osobe. Osim vitamina C u 100 g plodova ovog voća, nalazi se i 2,2 mikrograma vitamina K (3 % DP), 24 mikrograma Folne kiseline tj vitamina B9 (6 % DP). Što se tiče mineralnog sastava, ista količina ovog voća sadrži 16 mg kalcijuma (2 % DP), 13 mg magnezijuma (3 % DP), 24 mg fosfora (2 % DP), 153 mg kalijuma (4 % DP). Takođe, važan su izvor mangana jer 100 g plodova obezbeđuje unos od 19 % dnevnih potreba odrasle osobe. I na kraju, treba reći da u pomenutoj količini plodova, gotovo 91 g čini voda.
Pored vitamina i minerala, jagode su bogate i različtim fitonutrijentima i flavonoidima. Od flavonoida treba posebno izdvojti prisustvo antocijana koji daju crvenu boju plodovima. U njihovim plodovima nađeno je više od 25 različitih antocijana. Sva ova jedinjenja poznata su kao antioksidansi sa veoma pozitivnim uticajem na organizam.
Uticaj jagode na zdravlje srca
Različite studije pokazale su vezu između ishrane bogate antocijanima i zdravljem srca. Jagode, pored drugog voća i povrća bogatog ovim jedinjenjima, predstavljaju odličan izbor. Tako je zaključeno da postoji pozitivna veza između redovne konzumacije jagoda i nivoa tzv. dobrog holesterola u krvi ali i u održavanju nivoa krvnog pritiska kod ljudi srednjih godina. Antocijani u jagodama povezuju se sa smanjivanjem rizika od pojave pojedinih srčanih bolesti. Npr. flavonoid kvercetin (quercetin), između ostalog, može smanjiti rizik od pojave ateroskleroze.
Visok sadržaj kalijuma u plodovima, pozitivno utiče na rad i očuvanje zdravlja srca.
Smanjuju povišen krvni pritisak
Upravo zbog visokog sadržaja kalijuma u plodovima, jagode pogoduju ljudima sa povišenim krvnim pristikom. Unošenjem kalijuma u organizam smanjuje se negativno dejstvo natrijuma koji je jedan od glavnih krivaca za porast nivoa krvnog pritiska. Smatra se da unošenje premalo kalijuma u organizam ima podjednako štetno dejstvo kao i unos veće količine natrijuma. Ipak, pojedina istraživanja su pokazala da unos kalijuma kroz suplemente nema isti uticaj kao unos ovog elementa u hrani.
Plodovi jagode mogu pomoći u prevenciji dijabetesa
Nizak glikemijski indekst povoljno utiče na održavanje nivoa šećera u krvi. Jagode usporavaju razlaganje glukoze i sprečavaju pojavu pikova u nivoima glukoze i insulina nakon obroka bogatog ugljenim hidratima, što nije slučaj kada se nakon ovakvih obroka jagode ne konzumiraju. Istraživanja su pokazala i da ovo voće može pomoći u prevenciji pojave dijabetesa tipa 2.
Jagode mogu pomoći prevenciju pojavu pojedinih oblika raka
Studije su pokazale da jagode pomažu i u prevenciji pojedinih oblika raka. Ova sposobnost pripisuje se pozitivnom uticaju na posledice oksidativnog stresa u organizmu. Smatra se da sadržaj različitih hranljivih jedinjenja pozitivno utiče na borbu organizma sa kancerogenim promenama.
Ipak, treba naglasiti da se još uvek radi o malom broju studija, od kojih su mnoge rađene na životinjama a izvedeni zaključci su i dalje samo posredni. Stručnjaci smatraju da je potrebno uraditi mnogo opsežnije studije na ovu temu kako bi se sa sigurnošću moglo reći da postoji pozitivan uticaj na prevenciju kancera kod ljudi.
Jagode rešavaju probleme sa varenjem
Plodovi bogati vlaknima, pozitivno utiču na rad organa za varenje. Poznato je da biljna vlakna pospešuju rad creva i smanjuju rizik od pojave zatvora. Dakle, konzumacijom plodova jagode, pomažete vašem organizmu da pravilno vari hranu i izbegavate probleme koji proističu iz neredovnog rada creva.
Jagode mogu imati i negativne efekte
U pojedinim situacijama jagode mogu imati i negativne efekte na naše zdravlje. Tako se osobama sa smanjenom bubrežnom funkcijom ne preporučuje unos hrane bogate kalijumom u velikoj količini. Zbog ovoga takve osobe moraju biti oprezne ukoliko su ljubitelji ovog voća.
Jagode su i poznati alergen, i jedan od češćih alergena kod nas. Zbog ovoga ljudi koji su alergični moraju izbegavati kako cele plodove tako i proizvode od ovog voća. Neretko, ove osobe su pored jagoda, alergične i na drugo bobičasto voće.
Posebno treba biti oprezan kada se jagode daju maloj deci za koju ne možemo sa sigurnošću reći da li su alergična na ovo voće. Ukoliko je jedan od roditelja alergičan, velika je šansa da će i dete biti alergično.
Mnogi jagode navode kao jednu od vrsta kod koje postoji povećana opasnost od ostataka pesticida nakon prskanja. Naravno, kao što sam već pisao u jednom starijem tekstu, apsolutna sigurnost ne postoji ali ipak opasnost nije toliko velika da bi se odrekli ovog slatkog voća. Više o ovoj temi i tome na koji način da izbegnete nezdrave plodove, pročitajte u tekstu Koliko je voće i povrće u Srbiji bezbedno za ishranu?