Kivano – poreklo i rasprostranjenost
Kivano ili kako se još naziva Afrička rogata dinja ili Ukrasni krastavac pripada porodici Cucurbitaceae i srodnik je sa dinjama, krastavcima, lubenicom i tikvicama. Poreklom je iz semi aridnih predela Afrike ali se uspešno gaji na Novom Zelandu i u SAD. Na svetskim tržištima kivano je dostupan tokom cele godine upravo zahvaljujući velikoj proizvodnji u ove dve zemlje.
U srbiji se kivano sporadično sreće na tržištu, uglavnom u bolje snabdevenim radnjama. Osim što naši kupci nisu dovoljno upoznati sa ovim povrćem, velika prepreka za veću zastupljenost na domaćem tržištu je izuzetno visoka cena koja je neprimerena kupovnoj moći naših ljudi.
U srbiji se kivano gaji sporadično na okućnicama od strane entuzijasta koji ga uglavnom proizvode za sopstvene potrebe ili kao ukrasnu biljku.
Nutritivna svojstva
Plodovi Kivana bogati su vitaminom C a u 100 g ploda nalazi se oko 5 mg, što predstavlja 9 % dnevnih potreba čoveka (DP). Osim vitaminom C, plodovi su bogati vitaminom A, kalcijumom – 13 mg (1 % DP), gvožđem – 1.13 mg (6 % DP), Magnezijumom – 40 mg (10 % DP), manganom – 2 % DP, fosforom – 37 mg (4 % DP), kalijumom – 123 mg (3 % DP). 100 g ploda Kivana ima samo 44 kCal, 88.97 g vode, 7.6 g UH i oko 1.3 g masti
Izgled biljke
Kivano
Kivano raste u prirodi u vidu loze ili žbuna. Biljka po izgledu podseća na krastavac. Stabljike su pokrivene dlačicama, a mogu da narastu do 150-300 cm. Stabljike su člankovite, a dužina internodija se kreće od 5-8 cm. Na svakom kolencu (članku) razvijaju se tanke 2.5-5 cm dugačke vitice kojima se biljka pričvršćuje za podlogu i uspravlja. Na kolencima se razvijaju i bledo žuti muški cvetovi najčešće u grupama od 2-4 komada. Osim cvetova i vitica, na člancima se formiraju i lisne drške. Listovi su petodelni sa dubokim urezima i izgledom podsećaju na listove lubenice.
Plodovi su dugački 5-10 cm, a mogu dostići masu od oko 300 g. Do su još mladi, plodovi imaju svetlo zelenu boju a tokom sazrevanja dobijaju svetlo žutu koja u punoj zrelosti prelazi u narandžasto-crvenkastu. U punoj zrelosti plodovi su prekriveni izraženim bodljama.
Klimatski uslovi i gajenje
Kivano, kao i njegovi mnogo poznatiji srodnici, je osteljiv na niske temperature i izmrzavanje i za razvoj zahteva sušno i toplo vreme. Niže temperature i visoka vlažnost uslovljava razvoj pepelnice kod Kivana. Kivano se može gajiti kao žbun bez naslona, ali je bolji način gajenje uz naslon kao i kod krastavca. Inače biljke Kivana karakterišu se velikom bujnošću i brzim porastom. Plodovi se formiraju grupisani i svojevrsnim grozdovima a najpre sazrevaju oni plodovi koji se nalaze u njihovom središtu.
Čuvanje Kivana
U našim uslovima uglavnom nema potrebe za dužim čuvanjem plodova Kivana. Međutim treba reći da je za duže čuvanje najpovoljnija temperatura od oko 15 stepeni celizijusovih, uz visoku relativnu vlažnost vazduha. Na ovaj način se Kivano može čuvati i do 5 meseci, ukoliko su plodovi ubrani u adekvatnom stepenu zrelosti. Inače, uočeno je da je Kivano osetljiv na dejstvo etilena u dozrevanju, pa se njegovom primenom može ubrzati dozrevanje ukoliko je to potrebno.
Ukoliko budete u prilici da kupite kivano, najbolje je da ga čuvate na sobnoj temperaturi jer na temperaturama ispod 12 stepeni može doći i do oštećenja usled niske temperature. Ukoliko vam se desi da kupite zelene plodove, možete im ubrzati sazrevanje ukoliko ih stavite u paprinu kesu zajedno sa jabukama ili paradjzom koji otpuštaju etilen tokom svog sazrevanja. Ukoliko kupujete kivano, obratite pažnju da je spoljašnjost plodova neoštećena i da nema promena na bodljama plodova jer su one najugroženije prilikom berbe i transporta.
Kako jesti kivano
Unutrašnjost plodova kivana je izrazito zelena sa mnogo semenki. Meso je male konzistentnosti i podseća na žele. Imao sam prilike da probam Kivano i mogu vam reći da su tačne tvrdnje da mu je ukus nalik na mešavinu krastavca, banane i limuna. Ukus nije preterano aromatičan, čak se može reći da je prilično neutralnog karaktera. Ukoliko ga jedete svežeg, najbolje je da rasečete plodove po dužini i koristite kašičicu. Inače, u svetu se plodovi Kivana koriste kao dodaci raznim salatama, kao sastojci preliva ali i kao dekoracija.
Nekoliko zanimljivih činjenica
– Naziv “Kiwano” je zapravo registrovana robna marka koju koriste novozelandski proizvođači
– Ljuske od plodova kivana možete iskoristiti i kao posudice za sladoled ili slične poslastice
– U Africi se kivano može naći kako raste u prirodi u vidu puzavica koje se pružaju po zemlji