Nepotrebno je napominjati koliko je crni luk popularan našim prostorima. Ovo povrće je nezaobilazan deo gotovo svih naših recepata ali i obavezan prilog omijenom nam roštilju. Cilj ovog teksta nije da se bavi kulinarskim tajnama već proizvodnjom crnog luka. Bilo da želite da se bavite proizvodnjom crnog luka ili vas samo interesuje kako se isti proizvodi, na pravom ste mestu. U narednim redovima sažeto je objašnjeno ono što treba da znate o započinjanju proizvodnje crnog luka.
Preduslovi za gajenje
Crni luk voli toplotu a za pravilan razvoj i dobar prinos zahteva i dovoljno vlage. Minimalna temperatura za nicanje je 2-4 °C a optimalna je oko 22 °C. Optimum za rast vegetativnih organa je između 13 i 26 °C. Takođe, možemo reći da Crni luk pokazuje dobru otpornost na izmrzavanje. Tako u fazi nicanja može da podnese do -6 °C a kada su listovi i lukovice razvijeni i do -15 °C.
Kada je zemljište u pitanju, ovo povrće najbolje uspeva na lakšim do srednje teškim zemljištima, bogatim humusom koja dobro zadržavaju vlagu. Posebno dobro se razvija na černozemima i aluvijalnim zemljištima. Sa druge strane, peskovita zemljišta nisu najpogodnija za gajenje luka jer nemaju sposobnost zadržavanja vlage. Iako crni luk traži dosta vlage, treba izbegavati zemljišta sa visokim podsemnim vodama ili slabo propusna zemljišta gde može doći do zabarivanja. Na ovakvim zemljištima luk češće strada od bolesti kao što je plamenjača. Optimalna pH vrednost zemljišta za crni luk kreće se od 6,2-6,5.
Odabir semena i setva za crni luk
Dva su najvažnija načina setve Crnog luka:
- direktna setva iz semena (baruta)
- setva iz arpadžika (malih lukovica)
Direktna setva iz semena je veoma raširena i ekonomičnija od setve iz arpadžika. Za uzgoj crnog luka iz semena obavezno je navodnjavanje i odlično pripremljeno zemljište bez korova. Za direktnu setvu koristi se seme koje je izrazito sitno i mrke boje odakle i naziv “barut” koji je rasprostranjen u narodu.
Crni luk
O veličini semena najbolje govori podatak da u 1 g semena ima 250-300 semenki. Za 1 ha potrebno je 5-8 kg semena a setvena norma (količina semena) zavisi do željene gustine i sklopa biljaka. Obično se količina semena preračunava na osnovu željenog broja biljaka u dužnom metru. Setva se najčešće vrši u višerednim trakama u kojima se rastojanje između redova kreće 11-25 cm. Međutim način setve može zavisiti i od raspoložive mehanizacije kojom će se vršiti obrada. Seme se seje na 2 cm dubine. Setva iz semena obavlja se rano u proleće, u periodu od sredine februara do kraja marta.
Setva iz arpadžika se dosta koristi kod nas za proizvodnju ranog luka koji se u našim uslovima vadi u periodu jun-jul mesec. Prinosi su manji nego kod direktne setve. Prednost ovakve setve je što male lukovice sadrže dovoljno energije i hraniva za početak razvoja i bolje podnose nedostatak vlage pa se na ovaj način crni luk može proizvesti i bez navodnavanja. Međutim, treba imati u vidu da rani luk nije pogodan za dugo čuvanje. Za 1 ha potrebno je 500-800 kg arpadžika a za setvu treba koristiti srednje krupan arpadžik prečnika 10-20 mm. Setva se obavlja u rano proleće čim vremenske prilike to dozvole, tj. nešto ranije nego prilikom setve iz baruta. Crni luk iz arpadžika se najčešće seje u trakama sa 4-6 redova. Između traka ostavlja se oko 50 cm razmaka a između redova u traci 30 cm. Razmak između biljaka u redu kreće se od 7-10 cm.
Priprema zemljišta za crni luk
Priprema zemljišta za setvu mora se uraditi pravovremeno i kvalitetno a posebnu pažnju obratite na prisustvo korova. Veće prisustvo korovskih biljaka (npr. Palamida – Cirsium Arvense) može onemogućiti uspešno gajenje crnog luka. Za ranu prolećnu setvu sa pripremom zemljišta kreće se još u jesen. Oranje se vrši na dubinu od 25-35 cm. Iako vam je za određivanje optimalnih količina đubriva neophodna analiza zemljišta, mogu se dati određene preporuke u pogledu đubrenja u periodu pripreme. Tako npr. prilikom oranja treba dodati i 600-800 kg/ha NPK đubriva formulacije 8:16:24 ili 10:20:30. Nakon oranja zemljište se potanjira kako bi se dobila ravna površina za setvu. Tokom predsetvene pripreme mogu se koristiti i setvospremači kojima se formiraju gredice za direktnu setvu. Ukoliko ste u mogućnosti, u jesen treba dodati i dobro zgoreli stajnjak. Okvirna količina potrebna za jedan hektar kreće se od 30-40 t/ha.
Plodored
Kako bi se izbegli gubici od bolesti i štetočina, Crni luk ne bi trebalo saditi na istoj parceli barem 3-4 godine. Crni luk je dobar predusev za većinu ratarskih i povrtarskih kultura. Što s tiče preduseva za crni luk, većina useva posle kojih se može blagovremeno obaviti jesenja priprema smatra se pogodnom osim leguminoza zbog zadržavanja azota u zemljištu.
Mere nege u proizvodnji crnog luka
Nakon setve a pre nicanja biljaka trebalo bi izvršiti valjanje. Ova mera ima za cilj razbijanje pokorice i ostvarivanje boljeg kontakta zemljišta sa semenom što kao rezultat ima bolje i ujednačenije nicanje.
Na manjim površinama može se primenjivati okopavanje kao mera održavanja zemljišta. Na većim površinama obrada se vrši mašinski. Najčešće se vrši međuredna kultivacija ukoliko razmak između redova to dozvoljava. Istovremeno sa ovom merom se vrši i prihranjivanje azotnim i fosfornim đubrivima. Najčešće se međuredna obrada sa đubrenjem vrši dva puta u toku vegetacije.
Potrebe crnog luka za vodom su velike, pa je navodnjavanje obavezna mera. Navodnjavanje je naročito važno kada se luk proizvodi iz semena. S tim u vezi treba voditi računa da, u prve tri nedelje od setve, vlažnost zemljišta bude adekvatna. Naročito je važan nivo vlage u površinskom sloju od 6-10 cm.
U toku proizvodnje luka najveće potrebe za vodom su od faze 3-4 lista pa do završetka formiranja glavice. Sazrevanjem, lišće crnog luka gubi funkciju i počinje da pada. Tada je potrebno prestati sa navodnjavanjem jer veća količina vode može dovesti do povećanog sadržaja vode u lukovicama i usloviti brže propadanje u čuvanju. Osim toga, prestanak navodnjavanja olakšava vađenje i podstiče stvaranje ovojne ljuske.
U zavisnosti od količina padavina, spoljašnjih temperatura i stanja biljaka obično je potrebno od 5-12 zalivanja tokom sezone. Prosečna zalivna norma je oko 30 l/m2. Navodnjavanje treba vršiti u večernjim ili ranim jutarnjim satima kako bi se izbegao povećani stres biljaka usled temperaturnih kolebanja.
Vađenje crnog luka
Čuvanje crnog luka u džakovima
Crni luk treba vaditi kada oko 50 % biljaka polegne. Vađenje se može vršiti ručno ili mašinski. Ukoliko planirate duže čuvanje crnog luka, razmislite i o tretiranju preparatima za sprečavanje klijanja lukovica. Jedan od preparata je i Royal MH-30, koji treba primeniti 15 dana pre planiranog vađenja. Ovo je jako važno ukoliko planirate da crni luk prodajete nakon decembra meseca jer se tada povećava rizik od prorastanja.
Nakon vađenja luk se ostavlja na parceli nekoliko dana da se dodatno prosuši i da se zatvori vrat stabla. Na ovaj način sprečava se kasniji razvoj bolesti i produžava period čuvanja. Dok se crni luk nalazi na njivi, jako sunce može izazvati ožegotine na ljuskama pa obratite pažnju kako ne bi došlo do oštećenja. Prilikom sakupljanja odstranjuje se lisna masa na oko 2 cm iznad lukovice i takav luk se zatim odnosi sa njive. Crni luk treba dodatno osušiti na promajnom mestu gde je zaklonjen od direktnog sunčevog zračenja i padavina. Ukoliko imate dovoljno prostora ne bi bilo loše rasporediti ga u tankom sloju kako bi se sušenje ubrzalo. Dobro osušen luk možete skladištiti bilo u letvaricama, vencima, drvenim boks paletama ili mrežastim vrećama. Ukoliko luk čuvate u hladnjači optimalni uslovi za čuvanje su 0 °C i 65-70 % relativne vlažnosti vazduha.