VOĆE I POVRĆE OVE GODINE LOŠIJE ZBOG KIŠE

Česte i obilne padavine uticale su na smanjen sadržaj šećera u plodovima lubenice

Voće i povrće se brže kvari i nije slatko

Ne treba posebno naglašavati da nepovoljni vremenski uslovi negativno utiču na voće i povrće. Pored toga, oni negativno utiču i na prinose, shelf lajf ali i na veće učešće robe lošijeg kvaliteta u odnosu na robu I klase. Sve ovo se se odražava na troškove proizvodnje a samim tim i na zaradu proizvođača. Sa druge strane dolazi i do rasta prodajnih cene ali i do poremećaja na tržištu zbog smanjene ponude pojedinih artikala. Poremećaji na tržištu mogu se ogledati u smanjenoj ponudi kod pojedinih artikala kao i u kratkotrajnim nestašicama usled nemogućnosti berbe. Mogu se očekivati i negativni trendovi u potražnji jer mnogi kupci razočarani kvalitetom kupljenih plodova odustaju od ponovne kupovine ili smanjuju količine koje kupuju.

Iako se često ističe da ne postoje dve iste sezone u poljoprivredi, možemo reći da je 2018. godina posebno teška. Najpre smo imali blagu zimu koja je omogućila preživljavanje značajnog broja štetočina, zatim visoke temperature u junu i kišni jul mesec. Sve ovo uslovilo je jako tešku godinu za proizvodnju voća i povrća kako na otvorenom tako i u plastenicima. Posebno se ističu problemi sa zaštitom bilja od biljnih bolesti i štetočina i sa shelf lajfom nakon berbe.

Voće i povrće sa otvorenog najugroženije

Obilne padavine utiču na kvalitet breskve ali i na svo ostalo voće i povrće

Visoke padavine smanjile su sadržaj šećera kod breskve i nektarine

Vremenski uslovi u junu i julu mesecu sa dosta padavina, visokom vlažnošću vazduha i relativno visokim temperaturma, posebno su negativno uticali na voće i povrće koje se gaji na otvorenom. Ovo naravno posredno utiče i na kvalitet plodova i na njihovu trajašnost.

Mnogi od vas su mogli primetiti da lubenice, iako imaju karakterističnu crvenu boju kada se raseku nisu onoliko slatke koliko bi se to očekivalo u julu mesecu. Razlog za ovo treba potražiti u činjenici da lubenice za  pravilno sazrevanje traže toplo i sunčano vreme sa dovoljno vlage. Međutim, u prethodnom periodu imali smo samo veliku količinu vlage ali ne i dovoljno sunca da bi plodovi pravilno sazreli pa je samim tim sadržaj šećera u plodovima niži od optimalnog. Ovo je uslovljavalo pojavu nezrelih plodova na tržištu ali i plodova koji su fiziološki sazreli i spremni za branje ali jednostavno nemaju onu prepoznatljivu slast. Takođe, povećana vlaga utiče i na promene u čvrstini mesa ploda pa je ono najčešće nešto mekše, bez karakteristične hrskavosti i arome, a mogu se primetiti i promene boje, naročito u zoni oko semenki. Pored problema sa sadržajem šećera postoji i problem sa vremenom berbe jer se zbog obilnih padavina dešavalo da proizvođači ne mogu na vreme ubrati već sazrele plodove pa je dolazilo do prezrevanja. Zbog toga se dešavalo da se na tržištu u isto vreme nađu nezreli plodovi, zreli plodovi sa manjim sadržajem šećera i prezreli plodovi sa sunđerastim i neukusnim mesom.

Kod dinje je ovakvo vreme dovelo do ubrzanog propadanja plodova te pojave bolesti i oštećenja još na njivi. Nakon berbe plodovi su jako brzo propadali usled daljeg ubrzanog razvoja truleži na mestima oštećenja. U jednom trenutku ovo je dovelo i do nestašice dinje na domaćem tržištu u vreme kada je očekivano da je bude dovoljno iz domaće proizvodnje.

Kod crnog luka padavine su uslovile probleme u vađenju i sakupljanju sa njiva. Česte i obilne padavine izazvale su značajne gubitke usled nemogućnosti sušenja luka, razvoja truleži na njivi ili kasnije u čuvanju. Na tržištu se zbog toga javlja luk sa nedovoljno suve materije, koji jako brzo omekša i dobija neprijatan mirisi usled razvoja truleži.

Povećana vlažnost zemljišta i povišena vlažnost vazduha uz visoke temperature, kod krompira je dovela do otežanog vađenja mladog krompira, problema sa pranjem i pripremom količina za tržište. Osim toga, ubrzana je pojava simptoma raznih biljnih bolesti i štetočina. Ovo se najčešće ogleda u pojavi truleži i plesni na krtolama. Česte su i negativne promene u mesu krtole, najčešće u vidu pojave šupljina (npr. Fiziološka bolest poznata pod nazivom šuplje srce – hollow heart) ili potamnjenja, koja se ne mogu uočiti spolja.

Kod breskve i nektarine, visoke padavine u vreme sazrevanja i berbe oborile su kvalitet plodova ali i smanjile sadržaj suve materije. Usled ovog plodovi su osetljiviji na pojavu truleži a dešava se i da ukus plodova bude prazan i više voden nego sladak i aromatičan. Više o kvalitetu breskve možete pronaći u tekstu odaberite najbolju breskvu.

Slična situacija je i kod kupusa i šargarepe kod kojih jako brzo dolazi do razvoja truleži prilikom stajanja. Osim toga, kod kupusa je bilo i dosta problema sa štetočinama kao što su biljne vaši i sl.

Ukoliko u narednom periodu budemo imali suvo i toplo vreme možemo očekivati postepeno poboljšanje kvaliteta voća i povrća na tržištu i stabilizaciju ponude. Ovo se pre svega odnosi na poznije sorte kao i na plodove koji su zbog kasnije setve manje bili izloženi lošim vremenskim uslovima. Međutim ostaće povećan rizik od pojave bolesti u proizvodnji i smanjenja prinosa što će uticati na troškove. Samim tim, ne treba očekivati značajniji pad u cenama barem kod onih artikala kod kojih su one i do sada bile više u odnosu na prošlu godinu.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.