Tržište Breskve i Nektarine u Srbiji

Breskva u kartonskoj kutiji sa podloskama

Proizvodnja

Srbija je, sa prinosom od 75.233 tona, 2011. godine zauzimala 24. mesto u svetu a 5. u Evropi po proizvodnji Breskve i Nektarine. Učešće Srbije u Evropskoj proizvodnji breskve i nektarine je 1,74 %. U periodu od 2008-2011. kretao se između 63.000 do oko 75.000 t breskve i nektarine. Glavni centri proizvodnje u Srbiji nalaze se na područjima Smedereva, Bele Crkve i Subotice.

Proizvodnja breskve u Srbiji 2008-2012.

Proizvodnja breskve u Srbiji 2008-2012. Izvor: Republički zavod za statistiku

U 2012. godini, došlo je do pada proizvodnje na oko 54.000 tona. Što je umanjenje od 28 % u odnosu na 2011. godinu. Ovako drastičan pad prinosa posledica je poznih prolećnih mrazeva koji su na pojedinim lokalitetima izazvali i gubitak kompletnog roda. Ovo je posebno bilo izraženo na području Vojvodine, tj. u okolini Subotice. Osim mraza, jaka suša i ekstremne temperature u letnjem periodu doprinele su daljem smanjenju roda ali i uticale na kvalitet roda.

Uvoz i izvoz

Srbija prosečno izvozi oko 20 % svoje proizvodnje ovog voća. Od 2008-2012. godine prosečan godišnji izvoz iznostio je oko 13.000 t. U periodu od 2008-2011. zabeležen je porast količina u izvozu, dok je 2012. godine izvoz bio na nivou izvoza iz 2008. godine. Pad izvoza od skoro 27 % posledica je lošeg roda i visokih otkupnih cena u 2012. godini.

Izvoz breskve i nektarine 2008-2012

Izvoz breskve i nektarine 2008-2012. Izvor: Republički zavod za statistiku

Čak 84 % breskve i nektarine izveze se na Rusko tržište, zatim slede Belorusija sa oko 5 %, BiH sa 4% i Crna Gora sa 3 % od ukupnog izvoza. Sezona u Srbiji počinje polovinom juna meseca i traje do polovine septembra meseca.

Izvoz breskve i nektarine po zemljama u 2012. godini

Izvoz breskve i nektarine po zemljama u 2012. godini. Izvor: Republički zavod za statistiku

Srbija nije veliki uvoznik breskve i bektarine iako se uočava porast u uvozu u poslednjih pet godina. Do 2010. godine, količine u uvozu kretale su se oko 400-500 t godišnje. U 2010. godini zabeležen je značajan porast u uvozu kada je u Srbiju uvezeno oko 2.300 tona ovog voća, da bi nakon toga došlo do pada uvezenih količina. Tako je u 2012. godini uvezeno oko 1.000 tona.

Breskve i nektarine uglavnom se uvoze neposredno pre početka sezone domaće breskve, dok se tokom ostatka godine radi o malim količinama. Razlog za ovu pojavu, osim visoke cene, treba tražiti i u činjenici da kupci u Srbiji ove dve voćne vrste doživljavaju kao izrazito sezonsku voćku i nemaju naviku da je kupuju van sezone. Sa druge strane, trgovci pokušavaju da uvozom neposredno pred početak sezone, ostvare veću zaradu jer su cene iako visoke relativno prihvatljive za domaće tržište. Doduše, uvozna breskva i nektarina uglavnom se prodaju na tržištima velikih gradova, gde postoje kupci adekvatne kupovne moći što često nije slučaj sa mestima u unutrašnjosti Srbije. Pred početak sezone, breskva se uglavnom uvozi iz Crne Gore i Makedonije, mada se neke manje količine uvoze i iz Španije i Italije.

Uvoz Breskve i Nektarine 2008-2012

Uvoz Breskve i Nektarine 2008-2012. Izvor: Republički zavod za statistiku

Cene

Breskva se u Srbiji, kao i ostalo voće i povrće prodaje kroz kvantaške pijace, zelene pijace i maloprodajne objekte. Cene između ova tri kanala prodaje se ponekad mogu i drastično razlikovati zbog neuređenosti tržišta i činjenice da se značajnim količinama trguje u tzv. sivoj zoni. Ukoliko posmatramo veleprodajne cene na kvantaškoj pijaci u Beogradu kao jedne od najznačajnijih pijaca tog tipa u Srbiji, videćemo da prosečna cena breskve beleži porast u periodu od 2008-2010. godine. Prosečna petogodišnja prodajna cena na kvantaškoj pijaci u Beogradu (posmatrani periodi od 22-42 nedelje), prema podacima STIPS-a, iznosi 56,67 din/kg. Najniža prosečna prodajna cena zabeležena je u sezoni 2008. kada se Breskva prodavala za 47,95 din/kg. Najviša prosečna prodajna cena zabeležena je u 2012. godini i iznosila je 74,21 din/kg.

Cene breskve u 2012

Cene breskve na kvantaskim pijacama u Srbiji u 2012. Izvor: STIPS

Prema STIPS-u u 2012. godini cene na kvantaškim pijacama u Srbiji su bile prilično ujednačene tokom sezone međutim ponuda je varirala od pijace do pijace. Tako je na kvantaškoj pijaci u Beogradu, breskva mogla da se kupi tokom cele sezone dok je na ostalim pijacama ponuda kasnila. Na kvantaškoj pijaci u Subotici ponuda je bila neujednačena i breskve nije bilo u kontinuitetu tokom sezone.

Nova sezona

Breskva i nektarina su ove godine dobro ponele i mogao se očekivati rod na nivou prosečnog u Srbiji. Međutim, vremenske nepogode koje su pogodile Srbiju u par navrata u poslednjih nekoliko nedelja uslovile su umanjenje prinosa usled oštećenja od grada. Posebno je značajno da je krajem maja, jaka oluja sa gradom pogodila područje oko Grocke koje je jedno od glavnih proizvodnih područja. Ovo bi moglo prouzrokovati nešto više cene nego što je uobičajeno, naročito na početku sezone kada će ponuda biti manja. U ovom trenutku već se dogovaraju prve količine za izvoz u Rusiju što može dovesti do kratkotrajnog povećanja cena usled relativno manje ponude. Ipak, kako se očekuje da količine u ponudi rastu u narednim nedeljama, ne treba očekivati drastično povećanje cena breskve. Što se tiče domaćeg tržišta, ekonomska kriza i mala kupovna moć građana mogli bi dovesti do usporene prodaje, što je trend koji se primećuje i kod drugog voća i povrća u 2013. godini. Ovo bi moglo prouzrokovati da, i pored eventualno smanjene ponude, cene budu na nivou prosečnih.

4 Comments

  1. Slavko

    Tekst je odličan ali su podaci koji se koriste u tekstu netačni. Podaci sa STIPS prezentacije su nepouzdani i uglavnom netačni. Možemo ih porediti i sa podacima sa veletrznica.co.rs gde Bg kvantaška pijaca daje podatke o ceni i razlike su drastične. Kamo sreće za proizvođače da su navedene cene i realne.

    Reply
  2. A.A.

    Slavko potpuno si u pravu, STIPS ima svoje mane kao izvor cena. Medjutim, on predstavlja zvanican izvor poput slicnih sajtova drugih drzava. Takodje, ako cemo iskreno, ni pomenuti sajt veletrznice nije tacan po tom pitanju. Iz nekog licnog iskustva znam da se cene na oba sajta znaju drasticno razlikovati od realnih cena na beogradskom kvantasu u tom danu. Medjutim, u ovakvim analizama je pozeljno koristiti zvanicne podatke jer se uvek moze postaviti pitanje pouzdanosti izvora. Takodje, posto pratim i dosta stranih sajtova sa slicnim podacima, znam da ni oni nemaju potpuno tacne preglede. Tu jos treba dodati cinjenicu da je ovo roba sa cenama koje se znaju menjati vise puta tokom dana i koje se dogovorno formiraju izmedju prodavca i kupca, pa je pitanje koliko bi bilo koji izvor cena bio realan. Na sve to, uzmite u obzir da su prikazane prosecne cene. Samim tim, dokle god se ne pojavi neki bolji zvanican izvor, moramo se osloniti na ovo sto imamo. Ja licno, uvek sve informacije o cenama sa ovakvih sajtova uzimam sa prilicnom rezervom ali naprosto nekada ne postoji drugi nacin da se dobije informacija.

    Reply
    1. Slavko

      Potpuno se slažem sa svim navedenim. Iz praktičnih razloga sam naveo neslaganje cena u izveštajima STIPSa i sličnih sa realnim stanjem. Neko može da zasnuje svoj plan za podizanje voćnjaka na ovim podacima i nakon par godina shvati da baš nije sve tako idealno.

      Reply
  3. A.A.

    Naravno neslaganja postoje. Medjutim ako pogledamo izvestaj STIPS- a tekucu nedelju (25 nedelja) za Beogradski kvantas, min. cena je 45 a dominantna 55 din. http://www.stips.minpolj.gov.rs/stips/detaljni
    To su otprilike cene po kojima se na veliko trguje breskvom I klase u Srbiji u ovom trenutku. Uz cinjenicu da cena ide dole. Ovde jos treba uzeti u obzir da je u pitanju cena na pijaci u Beogradu, sa uracunatim troskovima transporta i marzom prodavca sto samim tim govori da cena i nije daleko od realne.
    Sa druge strane, naravno da se prilikom planiranja podizanja vocnjaka treba uraditi detaljnija analiza trzista. Za to postoji dosta razlicitih nacina i mnostvo razlicitih izvora. Problem moze biti i koriscenje podataka iz nepoznatih izvora, poput podataka od proizvodjaca. Recimo, moze se desiti da u istom selu, dva razlicita proizvodjaca ostvare razlicite cene. Kako u toj situaciji odrediti sta je realna cena? Ili drugi primer, cesto se nasi mediji pozivaju na nepoznate izvore o cenama voca i povrca i onda izlaze sa potpuno besmislenim podacima o istim. Kao rezultat imamo populisticke tekstove u kojima se potpuno nekriticki navode cene koje su u najmanju ruku diskutabilne. A ne retko sam prepoznavao cene za robu II klase ili cak industrije koje su se predstavljale kao cene za I klasu kako bi tekstovi privukli sto vise citalaca.
    Pitanje pracenja cena je kompleksno pitanje i tesko je imati potpuno tacnu sliku.

    Reply

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.