Stare mere za površinu koje nikada nismo prestali da koristimo

Polja

Koliko ste se puta susreli sa nekim vama nepoznatim merama za površinu, od kojih ste za neke možda i čuli u nekom razgovoru a za neke niste imali predstavu da postoje? Iako sam poljoprivredni inženjer po struci, priznajem da su mnoge od ovih mera za mene bile potpuno nepoznate do skoro, jer nisu bile predmet izučavanja na fakultetu. Ipak vremenom, zahvaljujući radu na terenu i kontaktu sa poljoprivrednicima, postepeno sam se upoznao sa njima. Neke su, međutim i za mene ostale nepoznanica pa sam rešio da se pozabavim njima i da ih zatim predstavim u jednom ovakvom tekstu.

Sve ove mere ostaci su burne istorije na ovim prostorima i velikih uticaja još iz doba turskog i austrougarskog carstva. Mnoge od njih su toliko ukorenjene u našem narodu da se u pojedinim krajevima koriste u svakodnevnom životu, dok se zvanične mere iz SI sistema koriste samo kada se mora. Stare mere za površinu najviše su zastupljene na teritoriji Vojvodine, dok se u ostatku Srbije površina izražava uglavnom u međunarodno priznatim merama.

Iako mnogima od nas, naučenim na okrugle vrednosti kada su u pitanju jedinice površine, one deluju kao previše komplikovane za korišćenje i preračunavanje, oni koji ih koriste tvrde da se mnogo lakše snalaze sa starim merama nego sa ovim modernim. Eto, stvar navike na delu 😀 Takođe, treba imati u vidu da su se ove mere nekada davno koristile kao zvanične mere, pa su u nekim krajevima parcele još uvek prilagođene upravo njima, dok ljudi i dalje trguju njima i barataju istim površinama.

Prema vikipediji, veličine nekih od najrasprostranjenijih mera koje i danas žive u svakodnevnom životu i radu naših ljudi su:

1 kvadratni hvat (hv) = 3,59665 = 3,6 m2
1 katastarsko jutro (kj) ral = 5754,64 m 2 = 1600 kvadratnih hvati
1 hektar = 2780 četvornih hvati = 1,7377 rali
1 lanac = 7193,3 m2
1 dulum (dunum) = 1000 m2
1 dan oranja = 4000 m2
1 motika zemlje = 800 m2
1 ralo = 1600 m2

Mera koja je u najčešćoj upotrebi je katastarsko jutro ili samo jutro kako se još naziva u nekim krajevima. Osim katastarskog jutra, često se možete susresti i sa lancem kao merom. Dulum predstavlja meru koja se mnogo više sreće na prostorima BiH ali se može naći i u delovima Vojvodine gde je dosta doseljenika iz tih krajeva.

Ono što celu priču o starim merama za površinu zemljišta čini još interesantnijom jeste činjenica da se vrednosti ovih mera razlikuju u pojedinim krajevima naše zemlje. Tako npr. u pojedinim krajevima kao jutro se uzima površina od 0.72 ha umesto 0.57 ha kako je gore prihvaćeno u većini mesta. Takođe, ista ova mera se u nekim mestima naziva još i „ralo“ i ne radi se o istoj meri koja se već pominje kao površina od oko 1600 m2.

Pokušavajući da saznam što više o starim merama naleteo sam i na jedan zanimljiv geografsko-etnografski prilog pod nazivom „Stare i nove mere“ u kojem su iznete neke koje smo već pominjali ali i neke koje se razlikuju. Ovom prilikom vam prenosim autorova zapažanja vezana za mere za površinu, a ukoliko ste zainteresovani u njemu možete pronaći i neke druge stare mere:

jutro (ralo) – obuhvata око ¾ ha ili tačnije 0,72 ha
dulum (tur.) – obuhvata 10 аri ili 1.000 m2
jutro – katastarska jedinica koja iznosi – 5,75 m2
fedan (egip.) – obuhvata 4.200 m ili 0,42 ha
motika – odgovara parceli koju kopač može da okopa za jedan dan (oko 8 аri)
ralo – odgovara porvšini koja se može preorati za jedan dan (oko 4.000 m2)
hvat – iznosi 3,60 m2
dekar – obuhvata 10 аri
desjatina (rus.) – iznosi oko 1 ha

Iako su ove mere odavno napuštene od strane zvaničnih institucija (osim u nekim slučajevima kada se iste pojavljuju u katastarskim knjigama, što izgleda i nije tako retka pojava u Vojvodini 😀 ) i nauke, činjenica da još uvek žive u narodu, čini ih značajnim za sve ljude koji se poljoprivredom bave na ovim našim prostorima. Takođe, one mogu biti interesantne i za vas koji se više interesujete za etnologiju i stare običaje našeg naroda. Svakako, nadam se da će vas ovaj tekst podstaći da i sami malo više istražite stare mere koje su se nekada koristile ili koje se i danas koriste na ovim našim prostorima. Ukoliko neko od vas zna za još neku meru koju ovde nisam pomenuo neka je slobodno napiše u komentarima.

10 Comments

    1. A.A.

      Zanimljiv tekst. Moram priznati da mi je nakon prvih par recenica delovao kao zajebancija i malo je nedostajalo da odustanem, ali ipak nisam zazalio kada sam nastavio sa citanjem.
      Pozdrav 😀

      Reply
      1. ceda

        Tako ja pisem. Mozes videti ostale moje tekstove tako sto u dnu strane kliknes na moju biografiju pa skrolujes do spiska tekstova koje sam objavio.

        Reply
  1. Vukašin

    Već duže vrijeme pokušavam da dešifrujem mjeru za površinu zemlje, korištenu u ugovoru iz 1941. godine (okolina Kolašina) u kome se pominje JEDAN LISTOSJEK ZEMLJE
    Možete li mi pomoći
    Hvala, pozdrav

    Reply
  2. A.A.

    Poštovani Vukašine, moram priznati da nisam uspeo da nađem podatak o listosjeku kao meri za površinu zemlje. Jedino gde sam našao da se ovaj pojam pominje (i to moram priznati uz pomoć prijatelja) je Rečnik matice srpske iz 1969. gde se ovaj pojam objašnjava kao: „Listosek, Listosijek i Listosjek, i Listoseča, Listosječa – zemljište sa drvećem s koga se seku grančice za ishranu stoke; takvo drveće“ Očigledno je da se ovde ovaj pojam ne pominje kao mera za površinu, ali možda vam pomogne. Svakako, ukoliko pronađete podatak za ovaj pojam kao mere za povšinu, javite. Pozdrav i nadam se da sam pomogao.

    Reply
  3. Ceda

    To je deo šume uređene za povremeno sasecanje granja i sadevanje lisnika za ishranu stoke; deo takve šume dovoljan da se ubere jedan lisnik.
    Lisnik označava lisnate grane koje se odsecaju i upotrebljavaju za stočnu ishranu (uglavnom preko zime). Lisnik je otprilike, kao plast sena:
    Lisnik se pravi tako sto se u sumi izabere cesta ( mesto gde ima dosta mladog drveca,a da je visoko i to da je sa donje strane lisnika).Sekirom se seku grane sa dosta lisca i slazu kao plast sena.Povremeno se gazi.Sve sto je veca masa bice vise konzerviranog lista,koji ce dugo biti zelen.Obicno se bira prisojna stana,tako da u toku zime ovce,a nekada i goveda mogu lakse da dodju do lisnika.
    Nadam se da sam pomogao. Pozdrav

    Reply
  4. Анонимни

    da li mi mozete reci nesto o ralu ,hvala pozdrav

    Reply
  5. A.A.

    Postovani, sto se tice rala kao jedinice za povrsinu zemlje, u samom tekstu se ono pominje kao jedinica jednaka povrsini od 1.600 m2. U tekstu „Stare i nove mere“ (link ka clanku mozete naci u tekstu) ralo se pominje kao povrsina koju je moguce preorati za jedan dan, priblizno 4.000 m2 ali i kao drugi naziv za jedinicu „jutro“ tj. 0,72 ha

    Reply
  6. Srdjan

    nasledio sam zemlju u banatu 8 lanaca zemlje interesuje me koliko je to ari ili hektara

    Reply
    1. Novak

      To Vam je 8 x 57,55 ari, odnosno ukupno 4,60ha

      Reply

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.