Staklavost jabuke (Watercore)

Staklavost predstavlja još jednu od značajnijih fizioloških bolesti plodova jabuke. Iako ona nastaje na stablu najčešće se uočava u skladištu tokom čuvanja ili pakovanja jabuke. Glavni razlog za ovo leži u činjenici da je jako malo simptoma na površini ploda, osim u slučajevima kada je staklavost jako izražena i kada se može uočiti i na pokožici.Staklavost plodova jabuke (watercore apple), u literaturi prvi pominje Pol Sorauer (Paul Sorauer) 1886. godine. Sorauer je pojavu opisao kao „staklavo“ meso i nazvao ga „staklasta jabuka“ (glasige apfel). Meso zahvaćeno staklavošću opisao je kao izrazito slađe, čvršće i sa manje intercelularnog vazduha. Osim toga, naveo je da ovakvo tkivo sadrži manji procenat skroba, brže tamni i miriše drugačije od tkiva nezahvaćenog staklavošću. Nakon što je Sorauer objavio ove podatke, postalo je jasno da je ovaj poremećaj široko rasprostranjen ali da do tada nije bilo predmet ozbiljnijih istraživanja. Interesantno je da se plodovi zahvaćeni staklavošću u Japanu prodaju pod nazivom koji bi se mogao prevesti kao “medena jabuka”. Ovakvi plodovi se posebno odvajaju i prodaju po višim cenama.

Simptomi

Staklavost (Watercore) kod sorte Greni Smit

Staklavost (Watercore) na površini ploda

Zahvaćeno ima karakterističan staklast izgled koji još igleda kao da je natopljen vodom. Postoje dva tipa staklavosti u zavisnosti od načina širenja zahvaćenog tkiva, blok tip i radijalni tip. Prvi tip karakterističan je po tome što tkivo biva zahvaćeno u vidu neprekidnih površina. Drugi, tj. radijalni tip staklavosti karakteriše se zahvatanjem tkiva oko provodnih snopića i karakteristično se zrakasto širi od semene lože ka obodu ploda. U slučajevima veoma izražene staklavosti, zahvaćeno tkivo može se prostirati sve do pokožice. U tom slučaju simptomi su uočljivi na površini ploda i bez potrebe da se pravi presek. Osim vizuelno uočljivih simptoma, plodovi zahvaćeni skaldom pokazuju veću koncentraciju sorbitola u zahvaćenom tkivu koja nije karakteristična za zdrave plodove. Ovakvi plodovi su slađi od nezahvaćenih plodova. Simptomi staklavosti mogu se povući tokom skladištenja nakon čega se na plodovima ne uočavaju nikakve promene. Međutim, ukoliko je tkivo veoma zahvaćeno može doći do propadanja ćelija usled smanjene koncentracije kiseonika pri čemu dolazi do pojave potamnjenja i trulenja tkiva.

Mehanizam nastajanja staklavosti

Uobičajeno je da plodovi jabuke sadrže 20-35 % vazduha u međućelijskom prostoru. Međutim, kod plodova koji su zahvaćeni staklavošću ovaj prostor je ispunjen tečnošću. Pretpostavlja se da se radi o rastvoru koji potiče iz okolnih ćelija. Uzroci nastajanja staklavosti nisu u potpunosti poznati i postoji nekoliko različitih teorija o nastanku ovog poremećaja. Ipak primećeno je da su krupni plodovi na mladim stablima podložniji pojavi staklavosti nego plodovi sa starijih stabala ili plodovi umerene krupnoće. Plodovi koji ostanu na stablu i nakon optimalnog stepena zrelosti podložniji su pojavi staklavosti. Jaka rezidba ili smanjivanje prinosa usled mraza ili iz nekog drugog razloga može podstaći pojavu staklavosti na plodovima. Primetno je i da su plodovi sa optimalnim sadržajem Ca manje osetljivi na pojavu staklavosti od onih sa nedostatkom ovog elementa. Plodovi koji su direktno izloženi sunčevom zračenju podložniji su pojavi staklavosti nego oni u senci. Prema jednoj teoriji, membrane ćelija postaju propusnije usled visokih temperatura, jakog sunčevog zračenja i starosti. Druga, takođe prilično rasprostranjena hipoteza tvrdi da se staklavost javlja kao posledica povećanog priliva sokova u plodove krajem sezone čije tkivo ne može u potpunosti da ih usvoji usled čega oni izlaze u međućelijski prostor.

Preventiva

Simptomi staklavosti na preseku ploda jabuke

Staklavost (Watercore) kod sorte Greni Smit

Kako bi ste smanjili opasnost od pojave staklavosti pre svega birajte sorte koje nisu jako osetljive. Iako je većina sorti osetljiva na pojavu staklavosti, treba istaći da su sorte poput Greni smita, Fudžija, Crvenog delišes i Breburna nešto oseljivije. Za sve sorte važi da je rezidbom i prihranom potrebno održavati optimalnu bujnost i optimalni nivo kalcijuma u plodovima. Plodove zahvaćene staklavošću ne treba čuvati u kontrolisanoj atmosferi jer niska koncentracija kiseonika i povećana koncentracija ugljen dioksida može pospešiti propadanje zahvaćenog tkiva. Tako npr. plodove Fudži jabuke kod koji je uočena staklavost ne treba čuvati u ULO komorama sa koncentracijom O2 manjom od 2 % i koncentracijom CO2 višom od 2.5 %.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.