Shelf life – šta znači i zašto nam je važan?

Koliko puta ste čuli pojam Šelf lajf (Shelf life)? Ukoliko ste proizvođač ili trgovac, verovatno se često srećete sa ovim pojmom. Sa druge strane, ukoliko ste prosečan potrošač voća i povrća onda se možda niste toliko često sretali sa ovim pojmom ali bi bilo dobro da se upoznate sa njim jer vam može pomoći da uštedite novac tako što ćete manje voća i povrća bacati.

Šelf lajf predstavlja vremenski period koliko se dugo neki proizvod može čuvati pre nego postane neupotrebljiv za upotrebu. Osim na voće i povrće, ovaj se pojam primenjuje i na mnoge druge proizvode, kako prehrambene tako i neprehrambene (npr. pojedini lekovi). Međutim, ovde bih se zadržao samo na šelf lajfu svežeg voća i povrća. Iako bi se ovaj pojam mogao prevesti kao rok trajanja, to baš i ne bi bilo potpuno tačno. Pre svega, šelf lajf predstavlja okvirni period čuvanja pod određenim uslovima, tokom kojeg neće doći do umanjenja kvaliteta proizvoda. Sa druge strane, rok trajanja nekog proizvoda predstavlja period tokom kojeg, ukoliko se isti čuva u adekvatnim uslovima, ne bi trebalo da dođe do promena koje mogu biti štetne po zdravlje. Ovde naravno treba reći, da proizvod kome je istekao rok trajanja ne mora nužno biti štetan po zdravlje ali da je nakon tog perioda opasnost mnogo veća. Dakle, termin šelf lajf (shelf life) odnosi se, pre svega, na kvalitet hrane dok se rok trajanja odnosi na bezbednost hrane. Samim tim, sveže voće i povrće može biti potpuno bezbedno za upotrebu nakon isteka šelf lajfa, ali može doći do promena u kvalitetu koje bi uticale na njegovu upotrebnu i komercijalnu vrednost (dehidracija, kaliranje, pojava simptoma fizioloških bolesti, propadanje plodova, itd.).

Ono što je neophodno naglasiti jeste da period čuvanja određenog proizvoda zavisi od mnogo faktora i da procenjeni šelf lajf treba posmatrati zajedno sa preporučenim uslovima čuvanja. Ovde posebno treba naglasiti značaj karakteristika voćne ili povrtarske vrste, kvaliteta plodova koji se čuvaju i režim u kojem se čuvanje vrši. Plodovi koji su u punoj zrelosti ili prezreli po pravilu se čuvaju mnogo kraće od plodova koji su ubrani u nešto ranijem stepenu zrelosti. Takođe, adekvatne temperature i vlažnost vazduha presudne su za dužinu perioda tokom kojeg je moguće čuvati sveže plodove. Za većinu kontinentalnih voćnih i povrtarskih vrsta, čuvanje na sobnoj temperaturi drastično skraćuje period čuvanja. Istovremeno, čuvanje na višim temperaturama primenjuje se kada je potrebno ubrzano dozrevanje plodova. Takođe, treba razlikovati čuvanje radi lagera i produžetka perioda prodaje nekog proizvoda i npr. proizvoda koji krajnji kupac kupuje u radnji. Postoji čitav niz promenljivih koje mogu uticati na period čuvanja i koje treba imati u vidu.

Na ovom mestu, želeo bih pre svega da se pozabavim čuvanjem potpuno sazrelih plodova, jer je to najčešći oblik u kojem se oni mogu kupiti na pijacama ili u radnjama. U nastavku možete videti tabelu sa pregledom šelf lajfa za najznačajnije voćne i povrtarske vrste kod nas.

ProizvodŠelf lajf (Shelf life) za sveže, potpuno zrele plodove čuvane u frižideru
Jabuka3-4 nedelje
Kruška5-7 dana
Breskva3-5 dana
Nektarina3-5 dana
Kajsija4-5 dana
Šljiva3-5 dana
Trešnja4-7 dana
Jagoda2-3 dana
Malina2-3 dana
Kupina2-3 dana
Borovnica1-2 nedelje
Krompir1-2 nedelje na sobnoj temperaturi
Crni luk2-3 meseca
Beli luk3-5 meseci
Paprika babura1-2 nedelje
Čili paprika1 nedelja
Šargarepa1-2 nedelje
Tikvica4-5 dana
Krastavac1 nedelja
Paradajz2-3 dana
Plavi patlidžan5-7 dana
Zelena salata puterica3-4 dana
Kupus1 nedelja
Karfiol1 nedelja
Brokoli3-5 dana
Kineski kupus4-5 dana

Navedeni rokovi, kao što ste mogli videti, odnose se na potpuno zrele plodove čuvane u frižideru. Ovi se rokovi mogu delimično primeniti i na čuvanje plodova spakovanih i pripremljenih za prodaju a koji se čuvaju u hladnjačama. Takođe, podrazumeva se da su plodovi adekvatno klasirani i spakovani i da među njima nema oštećenih, plodova sa znakovima truleži ili drugog propadanja. Ovo je jako važno zato što eventualni razvoj plesni ili truleži na jednom plodu može prouzrokovati propadanje svih plodova u kratkom vremenskom roku. Zbog toga je jako važno da redovno kontrolišete plodove i izdvajate one na kojima je došlo do pojave negativnih promena. Nemojte se iznenaditi ukoliko pojedinih plodovi počnu da propadaju i pre isteka navedenog roka. Plodovi svežeg voća i povrća su „živa roba“ i u njima nisu prestali biohemijski procesi nakon što su ubrani, što znači da promene u njima mogu biti i pozitivne (dozrevanje) ali i negativne. Kao što sam već pomenuo, period čuvanja zavisi od mnogo faktora i navedeni periodi su dati kao procena. Ukoliko plodovi nisu potpuno sazreli možete ih određeni period čuvati na sobnoj temperaturi dok ne postignu punu zrelost a zatim ih čuvati u frižideru. Dodatne savete za čuvanje pojedinih voćnih i povrtarskih vrsta možete naći i u tekstu Kako čuvati voće i povrće.

Ono što je najvažnije, i što želim još jednom da naglasim. Nemojte bacati voće i povrće nakon isteka navedenih rokova jer plodovi mogu biti potpuno zdravi i pogodni za ishranu. Poenta je da nakon tog vremena, možete očekivati pojavu bržeg propadanja plodova. Svakako, pre nego bacite bilo šta, uverite se da je ono stvarno neupotrebljivo.

2 Comments

  1. otkacena

    Ovu tabelu moram napamet naučiti. Bolje rečeno odštampati je i staviti na fridž.

    Reply
    1. A.A.

      😀

      Reply

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *