Počela je sezona krastavca u Srbiji i već nekoliko nedelja, na našim pijacama može se kupiti svež, ovogodišnji krastavac. Krastavac koji najčešće kupujemo radi korišćenja u svežem stanju naziva se još i krastavac salatar, a osim ovih sorti postoje još i sorte ili hibridi namenjeni kišeljenju koje se nazivaju kornišoni. Zadržao bih se, ovom prilikom, na krastavcu salataru i njegovim osobinama kao i karakteristikama na koje treba da obratite pažnju prilikom kupovine.
Šta kaže pravilnik o kvalitetu
Prema važećem pravilniku o kvalitet voća, povrća i pečurki krastavac se u našoj zemlji stavlja u promet u dve klase. Glavna razlika između I i II klase je u propisanoj krupnoći plodova i stepenu tolerancije na prisustvo mehaničkih oštećenja u jedinici pakovanja.
Prema pomenutom pravilniku, krastavci I klase moraju biti iste sorte, čvrsti, sočni, pravilno razvijeni, glatki, zeleni, pravi, bez gorčine, bez šupljina, ujednačeni po obliku, dužini i boji, bez deformisanih plodova, sa peteljkom dužine do 1 cm. Prema dužini i težini plodova, krastavci se sortiraju i stavljaju u promet kao krastavci preko 40 cm dužine, odnosno preko 700 g mase i kao krastavci od 20 do 40 cm dužine, odnosno od 350 do 700 g mase. U jedinici pakovanja može biti do 2% plodova sa mehaničkim oštećenjima koja bitno ne utiču na kvalitet plodova.
Krastavci klase II moraju odgovarati uslovima za I klasu, s tim što ne moraju biti klasirani po veličini i što u jedinici pakovanja može biti do 5% naprslih i mehanički oštećenih plodova.Krastavci klase II moraju odgovarati uslovima iz člana 208 stav 1 ovog pravilnika, s tim što ne moraju biti klasirani po veličini i što u jedinici pakovanja može biti do 5% naprslih i mehanički oštećenih plodova.
Odabir i kupovina krastavca
Kada kupujete krastavac birajte čvrste plodove sa karakterističnom zelenom bojom kore koja mora biti glatka i bez vidljivih mehaničkih ili drugih vrsta oštećenja (trulež, vlaga i sl.). Plodovi koji imaju mehanička oštećenja u vidu posekotina ili uboja imaće i kraći period čuvanja jer kora štiti plod od ubrzanog gubljenja vode. Kada je boja u pitanju, na plodovima se mogu uočiti i manje površine nešto slabije obojene što ne predstavlja problem, ali morate obratiti pažnju na eventualno postojanje površina, neprirodno žute boje.
Zreo krastavac na preseku ima čvrsto, sočno i hrskavo mesto bez šupljina a oko semenki se nalazi deo mesa koji je staklastog izgleda. Krastavac koji je predugo čuvan ili je čuvan u neadekvatnim uslovima imaće plodove koji su gumasti savitljivi, a ukoliko je dehidracija uznapredovala na pokožici ćete moći da uočite i znake u vidu smežuravanja.
Takođe izbegavajte prekrupne plodove, jer su najverovatnije u pitanju prezreli plodovi koji će imati bljutav ukus i a meso im neće biti sočno i hrskavo. Kao što ste mogli videtu u pravilniku je propisana i masa plodova pa, ukoliko ste vični, možete prilikom biranja krastavca pokušati da ocenite i da li je krastavac adekvatne težine u odnosu na veličinu ploda. Ovo vam može pomoći, jer ukoliko masa ploda nije u srazmeri sa njegovom krupnoćom to može ukazivati na visok stepen dehidracije, prisustvo šupljina u plodu ili prezrelost. Ne kupujte plodove čiji su krajevi omekšali iako se na njima ne uočavaju druga oštećenja ili nedostaci, jer se najverovatnije radi o plodovima koji su predugo čuvani i nisu dobrog kvaliteta.
Gorčina koja se javlja kod krastavca, nažalost, ne može se uočiti prilikom kupovine. Gorčina kod krastavca posledica je nakupljanja alkaloida kukurbitacina usled nepovoljnih uslova tokom gajenja. Postoje sorte koje su više ili manje sklone pojavi gorčine u plodovima. Kod sorti koje imaju sklonost ka gorčini plodova, do njene pojave može doći ili usled suše i veoma visokih temperatura ili usled niskih temperatura i velike vlažnosti. Ukoliko vam se desi da kupite gorak krastavac, možete probati da plodove potopite u vodu 10-12 casova, nakon čega bi gorčina trebala da se izgubi.
Čuvanje krastavca
Celi, zdravi i zreli plodovi krastavca se mogu čuvati u frižideru oko nedelju dana na temperaturi od 5-10 stepeni celzijusovih. Nemojte ih prati pre nego ih stavite u frižider i izbegavajte da preko plodova krastavaca stavljate neko drugo teško povrće jer su plodvi osetljivi na uboje. Takođe, krastavac je osetljiv na izmrzavanje pa povedite računa o mestu u frižideru na kojem ćete ga čuvati. Idealno je da ga odložite u deo namenjen povrću.
Obzirom da je krastavac podložan dehidraciji, neki preporučuju da se čuva u plastičnim kesama kako bi se smanjila transpiracija, ali ja lično više volim da ga držim van plastičnih kesa jer nakupljanje vode u njima može ubrzati negativne procese i propadanje plodova.
Izbegavajte da čuvate oljušćen i isečen krastavac, ali ukoliko ipak odlučite da ga čuvate na ovaj način, imajte u vidu da je u frižideru na ovaj način moguće sačuvati krastavac jedan dan. U tom slučaju najbolje je da ga smestite u nepropusnu posudu koju je moguće zatvoriti. Isečen krastavac će nakon nekog vremena otpustiti jednu količinu vode, pa ukoliko pripremate salatu koja će stajati u frižideru, imajte ovo u vidu.
Čuvanje na sobnoj temperaturi, u mnogome umanjuje vreme čuvanja i zavisi pre svega od temperature na kojoj se plodovi nalaze.
Postovanje
Svaka vam cast na ovakvom pametnom tekstu. E da je malo vise takvih ljudi kao sto ste vi koji ste ovo napisali.
Samo reci hvale sa velikim pozdravom i nadom da se sve ovo sto ste napisali jednog dana obistini. Samo da napomenem da ja godinama ubedjujem i vodim takozvani rat protiv svega sto se desava u nasoj agropolitici. Propadanjem zemljoradnickih zadruga doslo je do prekomernog otvaranja otkupnih stanica gde vlasnici kupuju od proizvodjaca sve a prodaju po ceni koja njima odgovara . Vise mi je muka i od onih sodadzija i uvoznika koji uvoze sve ono sto je u Evropskim zemljama skart. U tekstu spominjete donaciju sadnica maline 2009. godine iz Engleske . pa prosle 2013. godine je dovezeno oko 70 000 sadnica maline na jug Srbije i podeljeno je seljacima . Video sam svojim ocima bolest malinin prstenar skoro na svakoj sadnici. Na moje obracanje doticnim kolegama insp. dobio sam odgovor da se ne mesam. Za cije dobro se to radi. Treba da se vesa po nekim krajevima Srbije a ne da se dele nagrade .
Jednog dana ce se prestati sa gajenjem malina na jugu Srbije samo iz jednog jedinog razloga a to je zarazene plantaze kojima nema leka . Naravno , tu je svez pl;od iz drugih Evropskih zemalja pa kome treba od njih ce da kupuje .
Da ne spominjem i 10 000 sadnica amer. borovnice u oktobru 2013. godine gde odose . Izgubi im se svaki trag a nisu nigde posadjene . Donacija Svedske za nerazvijene opostine juga Srbije .
Zasto nasa drzava daje donacije samo otkupljivacima , nakupcima i onima koji su da kazem po rodbinskim vezama a ne onim ljudima koji poseduju potencijal. Zasto se uvozi sve i svasta samo da bi se zanemarila proizvodnja naseg voca . Ko to tamo tako lepo svira da bi svoj narod rasplakao.
Moracu i ovo da kazem pa ako hocete pustite ga u ,,opticaj,,
Govori se godinama o unistavanju divlje borovnice prilikom branja raznoraznim beraljkama i grabuljama . Insp.organi su nemocni. Jure po planinama i pisu kazne sirotinji koja se bori za opstanak. Zasto malo ne odu do famoznih nakupaca pa da im na fin nacin stave do znanja neke stvari. Kako to da se na svim planinama u svetu bere rucno a samo na planinama Cemernik, Ostrozub , Besna kobila i Vardenik bere svim i svacim. Da se pitam , sta nemocni opstinski organi. Prosto da prostije ne moze biti. Zabrani se otkup plodova ovako ubran i tacka . Kod koga se nadje i 1 kg. bran grabuljama treba ga momentalno sankcionisati na godinu ili vise .
Ima leka samo je problem sto su svi nakupci i otkupljivaci ne placajuci porez placali su neki vid strankama u opstinama gde se nalaze stanice . Lepo… Dajem danak opsini a opstina me pokriva papirima . Neki i marihuanu su mogli da sade i prodaju ali da 10 % daju opstini tj. gradonacelniku.
Za to se nigde ne prica pa ni inspektori ne pericaju. nije ni zalosno ni smesno nego nenormalno to sto se radi.
pisao sam dosta toga svuda po forumima pa neka neko vidi i pomogne ovom narodu koji svakoga dana kuburi i nada se lepsem sutra .
Pozdravljam vas i ako pogresim nesto pa pogresno pritisnem , voleo bi da mi sve vase komentare i clanke upucujete na mejl adresu.
Hvala vam posteni i iskreni ljudi moje i vase Srbije .
S postovanjem Nenad Sinadinovic Predejane kod Leskovca
Pozdrav Nenade i hvala za komentar. Glavna ideja kod pokretanja bloga bila mi je da sa ljudima podelim znanje i iskustvo i da im ukazem koliko je zapravo bitno da uce i da rade na sebi i da stalno teze da budu bolji. Nazalost, ovde ljudi cesto i na svoju stetu, odbijaju da prihvate i nauce nove stvari. I onda im je po pravilu neko drugi glavni krivac za nevolje koje su ih snasle a koje su mogli da izbegnu. Ok, mnoge stvari nisu kako treba i na mnoge od njih ne mozemo uticati. Ali niko nam nece pomoci ako sami sebi ne pomognemo. A jedan od nacina je da naucimo sve sto mozemo i da mislimo svojom glavom.
Ne mozemo se vecito boriti protiv vetrenjaca ali mozemo da ucinimo da nam bude barem malo lakse ako samo budemo spremni da primenimo nova znanja.
Sto se tice dobijanja obavestenja mejlom mislim da imate opciju da vam obavestenja stizu mejlom samo morate da je obelezite.
Pozdrav.