Da li je kora citrusa bezbedna za ishranu?

Poznato je da se često u receptima za kolače navodi i rendana kora citrusa, najčešće limuna ili pomorandže. Iako vam se čini da se radi o bezazleno maloj količini, ipak bi u buduće trebalo da porazmislite pre nego postupite no receptu.

Pre svega, poznato je da citrusi u Srbiju, dospevaju uglavnom iz udaljenih zemalja i da u međuvremenu provedu dugo vremena u transportu i po raznim skladištima. Kao i svo drugo sveže voće i povrće i ove vrste su podložne nepovoljnim promenama tokom čuvanja i transporta koje mogu dovesti do umanjenja njihove upotrebne i tržišne vrednosti a nekada i do potpunog propadanja. Usled toga, pribegava se merama koje imaju za cilj da spreče ili umanje negativne posledice koje mogu nastati tokom dugog transporta citrusa od proizvođača do krajnjeg kupca. Neke od ovih mera uključuju i primenu hemijskih sredstava koja mogu biti štetna po ljudsko zdravlje.

Prilikom pripreme za dugo čuvanje ili transport, citrusi (ali i banane i jabuke namenjene dužem transportu) se tretiraju fungicidima koji imaju za cilj da spreče razvoj plesni na plodovima. Iako je jedno od pravila da se primenjuju preparati koji su dozvoljeni za ovakve tretmane kao i da se moraju poštovati rokovi (tzv. karenca) prilikom njihove primene, nikada ne možemo u potpunosti biti sigurni da su ove smernice ispoštovane.

Osim fungicida, radi postizanja ujednačene i dobre zrelosti prilikom isporuke kod kupca, citrusi se često tretiraju i određenim preparatima koji služe kao regulatori dozrevanja, bilo da je u pitanju usporavanje ili ubrzavanje ovog procesa. Cilj je da se postigne ujednačeni stepen zrelosti prilikom isporuke robe.

I kao treći postupak koji se često primenjuje kod citrusa (kao i kod drugog voća i povrća prilikom dugog transporta) jeste voskiranje površine plodova. Ova mera ima za cilj smanjenje odavanja vode i dehidraciju plodova u transportu. Iako su voskovi koji se koriste za ovu meru po pravilu bezbedni za ljudsku ishranu, ni ovde ne možemo sa sigurnošću znati da li je neki nesavesni trgovac možda koristio voskove koji to nisu.

Dakle, zaključak je da bi trebalo da izbegavajte korišćenje kore citrusa u ishrani upravo zbog povećanog rizika usled primene mnogih hemijskih sredstava lancu od proizvođača do vas kao krajnjeg potrošača. Takođe, kao dodatni argument za ovu tvrdnju trebalo bi da uzmete u obzir i napomenu „Kora nije za ljudsku upotrebu“ koja se često nalazi na deklaracijama ovog voća, a koju trgovci navode upravo zbog gore navedenih mera usled kojih može do pojave ostataka štetnih materija.

4 Comments

  1. nedodjija

    koliko sam razumela od „zastitara“, citrusi se u toku sazrevanja prstkaju rastvorima arsenovih soli da bi se zastitili od stetocina, a arsenove soli ostaju u kori, koja time nije za jelo bez obzira na kasnije tretiranje….

    Reply
  2. A.A.

    Ja nisam uspeo da nadjem tacne podatke o vrsti preparata kojima se tretiraju citrusi pre lagerovanja i transporta pa ne bih da licitiram. Iako sam i ja cuo vise razlicitih informacija, nisam siguran u njihovu tacnost, pa ih nisam ni navodio.

    Reply
  3. Smilla

    Znam da je tema stara, ali po meni jako bitna. Domacice cesto koriste koru citrusa u svojim receptima, a nisu ni svesne da je to cist otrov.
    Meni se limun zgadi kada ga iscedim jer kora pocne da se oseca na hemiju… smrde mi ruke… slicno je i sa narandzama i mandarinama, do te mere ih prskaju da i kada koristim untrasnjost ploda oseca se miris, a ponekad i ukus hemije…pitam se da li svom organizmu cinim stetu ili korist…
    Skoro sam otkrila jednu radnjicu koja prodaje organske proizvode. Limun mirise kao nekada domaci iz nase baste. Kad se malo protrlja ili zagrebe kora prelepo zamirise, pravi miris limuna… problem je samo sto je tri puta skuplji.

    Reply
    1. Aleksandar Antić (Post author)

      Bez obzira što je tekst jedan od najstarijih ovde, ipak tema je uvek aktuelna pa je sasvim u redu da joj se vraćamo.
      Što se tiče korišćenja hemije kod citrusa, tu je nažalost situacija kao i kod svog drugog voća i povrća, tj. ne možemo bez nje. Ne bih ulazio u priču oko mirisa voća i povrća na hemiju jer je to suviše subjektivno i jako je teško tvrditi da postoji povećana koncentracija bilo čega samo na osnovu mirisa ili ukusa. Npr. nekada se dešava da npr. limun promeni ukus soka, postane čak gorak samo zbog predugog stajanja i gubitka određenog procenta vode čime dolazi do povećanja koncentracije drugih jedinjenja u soku ploda i menja mu se ukus. Tada obično na preseku postane i nešto tamniji. Tu su i same osobine sorte, od kojih su mnoge napravljene sa akcentom na prinos a ne na ukus, aromu i sl.
      Problem sa organskom proizvodnjom je što su proizvodi preskupi. Ja bih rekao možda i neopravdano preskupi. Takođe, ono što uvek potenciram je da se i u tom slučaju mora zadržati određena doza opreznosti jer da nešto nije prskano možemo biti potpuno sigurni samo ako ga sami proizvedemo. Svakako, organska proizvodnja jeste vid proizvodnje koji bi trebalo da nam obezbeđuje viši stepen zaštite kada su u pitanju razne hemikalije i jeste alternativa tzv. konvencionaloj proizvodnji.

      Reply

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.