Agrumi i njihov značaj u očuvanju zdravlja i prevenciji bolesti

Kakav znacaj agrumi imaju u ljudskoj ishrani

Agrumi predstavljaju veliku grupu srodnih voćnih vrsta iz tropskih krajeva koje pripadaju familiji Rutaceae. Doslovni prevod imena Agrumi znači Kiselo voće. Drugi naziv za ovu grupu voćki je – Citrusi.

Među popularnijim člancima na društvenim mrežama i internetu su tekstovi o uticaju hrane na zdravlje, prevenciji i lečenju bolesti. Mnogi od tih tekstova donose nam “čudotvorna” svojstva voća i povrća. U pompeznim naslovima, obećavaju nam se rešenja za neizlečive, i one manje opasne bolesti.

Ne zaostaju ni članci o plodovima koji daju snagu, jačaju potenciju sprečavaju ćelavost, itd. Ako je verovati takvim tekstovima, ukoliko jedete dovoljno voća i povrća, bićete savršeno zdravi, zgodni, jaki i čupavi. A da li je to baš tako? Po pravilu, istina je negde između i ne treba verovati u baš svaki članak koji vam obeća sreću,zdravlje i zadovoljstvo preko noći. Uostalom, ne postoji besplatan ručak.

Da li su agrumi magična namirnica

Agrumi spadaju u najpopularnije voćne vrste pa su samim tim neretko tema pomenutih članaka. Ovaj tekst će pokušati da se na agrumentovan način pozabavi značajem citrusa u ljudskoj ishrani i prevenciji ili lečenju pojedinih bolesti.

Agrumi predstavljaju veliku grupu tropskih vocaka u koju spadaju i mandarine
Agrumi predstavljaju veliku grupu srodnih voćnih vrsta iz tropskih krajeva

Ne treba gubiti iz vida, da sva hrana predstavlja izvor raznih hranljivih materija koje imaju različitu ulogu u našem organizmu. Istovremeno, postoje različite korelacije između hranljivih materija ali i između njih i drugih faktora (način života, konzumacija alkohola, duvana…). Ovo naravno važi i za voće iz grupe agruma. Međutim, govoriti o magičnom sastojku ili namirnici je pogrešno.

Postoji mnoštvo istraživanja koja su za cilj imala da otkriju veze između ishrane bogate citrusima i prevencije ili lečenja pojedinih bolesti. Sigurno da na održavanje dobrog zdravlja utiču pojedina jedinjenja i nutrijenti koja kroz plodove unosimo ali ne postoji jedan svemogući plod kao melem za svaku boljku.

Agrumi su najpoznatiji kao dobar izvor vitamina C ali postoje i brojna druga jedinjenja koja imaju značajnu ulogu u ljudskom organizmu. Tu su različiti oblici ugljenih hidrata, drugi vitamini i minerali ali i aminokiseline i drugi fitonutrijenti. Osim hranljivih materija, značajna odlika plodova citrusa je što ne sadrže masnoće, holesterol i generalno imaju malu kalorijsku vrednost i visok sadržaj vode.

Agrumi su vitaminske bombe

Ugljeni hidrati

Agrumi su bogati prostim šećerima poput fruktoze, glukoze i sukroze. Takođe imaju visok sadržaj kompleksnih ugljenih hidrata, bolje poznatih pod nazivom – biljna vlakna. Glavni tip ove vrste ugljenih hidrata u plodovima citrusa je pektin. Biljna vlakna regulišu rad creva, ali su značajna i za regulaciju metabolizma šećera u krvi.

Vitamin C

Vitamin C igra značajnu ulogu u formiranju kolagena (glavnog činioca vezivnih tkiva u telu). Odgovarajuća sinteza kolagena u organizmu važna je za formiranje jakih ligamenata, tetiva, krvnih sudova i kostiju, kao i za održavanje zdravlja zuba i kože. Kolagen ima ulogu i u zarastanju rana i obnavljanju povređenih tkiva.

Vitamin C značajan je za usvajanje neorganskog gvožđa u organizmu, što se pokazalo važnim u lečenju anemije i posledica stresa.

Suprotno uvreženom mišljenju, vitamin C nema tako važnu ulogu u prevenciji obične prehlade, iako je u nekoliko studija zaključeno da može smanjiti trajanje i intenzitet njenih simptoma.

Jedna od značajnijih odlika ovog vitamina je njegova uloga antioksidansa tj. u prevenciji oštećenja ćelija tzv. “slobodnim radikalima”. Ova jedinjenja nastaju kao proizvod metabolizma raznih jedinjenja u organizmu. Slobodni radikali smatraju se odgovornim za pojavu različitih bolesti poput kancera, kardiovaskularnih oboljenja i katarakte.

Smatra se da je unos više od 200 mg vitamina C na dan dovoljno za prevenciuju hroničnih oboljenja. Ipak i prevelik unos ovog vitamina može biti štetan, pa npr. Unos više od 500 mg na dan može biti štetno posebno kod osoba sa povišenim nivoom gvožđa.

Folna kiselina – Vitamin B9

Folna kiselina ili vitamin B9 je vitamin značajan za formiranje ćelija u organizmu i pomaže u stvarnju DNK i RNK kao i u stvaranju crvenih krvnih zrnaca te pomaže u prevenciji anemije.

Preporučeni dnevni unos ovog vitamina je 400 mikrograma.

Kalijum

Kalijum je mineral važan za održavanje odnosa vode i kiselina u organizmu. Ima ulogu u radu mišića i održavanju normalnog krvnog pritiska. Prosečne dnevne potrebe za kalijumom su oko 2,000 mg.

Fitohemikalije – Fitonutrijenti

Radi se o velikom broju različitih jedinjenja kojima je zajedničko da se nalaze isključivo u biljkama. U plodovima citrusa pronađeno je nekoliko grupa ovih jedinjenja, uključujući monoterpene, limonoide, flavonoide, karotenoide, itd.

Mogući mehanizmi kojima ova jedinjenja utiču na prevenciju kancera proističu iz njihovih antioksidativnih svojstava, uticaja na deobu ćelija i povećanoj aktivnosti pojedinih enzima u organizmu.

Agrumi kao oružje u prevenciji bolesti 

Agrumi obuhvataju vise srodnih vrsta voca koje pripadaju istoj familiji
Ne može se osporiti značaj agruma u prevenciji određenih bolesti

Kardiovaskularna oboljenja

Različite studije pokazale su značajnu vezu između unosa vitamina C i razvoja kardiovaskularnih bolesti. Mehanizam na koji ovaj vitamin utiče na prevenciju još uvek nije do kraja razjašnjen. Kao značajan faktor u razvoju kardiovaskularnih bolesti pokazao se visok nivo tzv. lošeg holesterola (LDL). Jedna od studija pokazala je da visok unos vitamina C (500 mg/dan) iz sveže iseđenog soka od pomorandže sprečava pojavu visokog nivoa ovog holesterola u krvi.

Ishrana siromašna folnom kiselinom, povećava nivo homocisteina. Homocistein negativno utiče na krvne sudove i povećava rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti. Ishrana bogata namirnicama bogatim folnom kiselinom, kao što su npr. pomorandže, pospešuju smanjenje nivoa homocisteina.

Kancer

Mnoge studije pokazale su da ishrana bogata voćem i povrćem ima preventivnu ulogu u pojavi ovih bolesti. Ipak, malo je verovatno da jedno konkretno jedinjenje ili supstanca ima odlučujuću ulogu. Već se verovatnije radi o uticaju više različitih jedinjenja i njihovim međusobnim odnosima u ogranizmu.

Iako postoji stav u naučnoj javnosti da vitamin C ima značajnu ulogu u prevenciji kancera, studije pre ukazuju na to da je ishrana svežim voćem i povrćem od većeg značaja od prostog unosa velike količine ovog vitamina.

Oštećenje neuralne cevi

Tokom prvih meseci trudnoće, adekvatan unos folne kiseline neophodan je kako bi se smanjio rizik od pojave defekta neuralne cevi kod novorođenčeta. Redovno konzumiranje plodova agruma može obezbediti dovoljan unos folne kiseline i smanjiti rizik od pojave ovog poremećaja.

Anemija

Vitamin C povećava apsorpciju neorganskog gvožđa što je oblik ovog elementa koji se nalazi u hrani biljnog porekla. Dostupnost ovog gvožđa je mnogo manja nego kada je u pitanju oblik gvožđa u hrani životinjskog porekla.

Ovo je posebno važno za vegetarijance, vegane i sve one koji izbegavaju hranu životinjskog porekla. Vremenom nedostatak gvožđa u ishrani može dovesti do razvoja anemije.

Katarakta

Staračka katarakta je posledica oksidativnih procesa kod sočiva oka. Postoje studije koje pokazuju da dugoročni unos povećanih količina vitamina C smanjuje rizik od pojave katarakte u poznim godinama. Treba napomenuti da, dalja ispitivanja tek treba da potvrde dugoročne pozitivne efekte na prevenciju razvoja katarakte.

Koliki zapravo značaj imaju agrumi u prevenciji bolesti?

Agrumi predstavljaju hranu bogatu nutrijentima, koja može biti dobar izvor ugljenih hidrata uključujući i biljna vlakna ali i mnogih drugih vitamina i minerala. Mnoga jedinjenja i hranljive materije koje se mogu naći u plodovima imaju pozitivne efekte na prevenciju bolesti i poremećaja u organizmu. Istovremeno konzumiranje plodova citrusa može biti dobra osnova za korekciju načina ishrane naročito kod gojaznih i onih koji su fizički veoma aktivni.

Ne treba konzumirnaje agruma uzimati kao jedini način za očuvanje zdravlja. Njihovo uvođenje u redovnu ishranu mora predstavljati samo jedan deo brige o zdravlju. Ne smeju izostati ni drugi činioci poput redovne fizičke aktivnosti, korekcije ishrane, odricanje od duvana i alkohola itd.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.