5 Najznačajnijih sorti jabuka

Zlatni Delises

Jabuka je poslednjih godina postala jedan od naših glavnih izvoznih proizvoda a o popularnosti ovog voća kod nas svedoče i mnogi novi zasadi koji se i dalje podižu u Srbiji. Među velikim brojem sorti koje su prisutne u našim zasadima, izdvojio bih 5 za koje smatram da svojim kvalitetom ali i statusom na tržištu predstavljaju trenutno najznačajnije sorte.

Plod Zlatnog Delisesa

Jabuka Zlatni delises

1 Jabuka Zlatni delišes

Zlatni delišes je poreklom iz SAD-a gde je pronađen kao sponatni sejanac1905. godine. Rasadnik braće Stark otkupio je licencu za ovu sortu pa možemo reći da je od tada u redovnoj proizvodnji. Ova sorta i danas predstavlja jednu od najznačajnijih sorti jabuke u svetu iako su joj mnogo puta predviđali pad popularnosti. Primera radi, ova sorta sa svojih oko 2.500 miliona tona godišnje čini skoro 20 % proizvodnje jabuke u EU. * Očekivano je da će i u narednim decenijama ova sorta zauzimati značajno mesto na tržištu ovog voća.

Stablo Zlatnog delišesa je srednje bujno i odlične rodnosti. Ova sorta sklona je alternativnom rađanju pa se posebna pažnja mora obratiti na kontrolu prinosa kako bi se ova pojava izbegla. Karakteristično je da rađa u grozdovima, a o njegovoj rodnosti govori i naziv „fabrika jabuka“ koji mu je nadenut upravo zbog visokih prinosa koje postiže. Kao oprašivači za ovu sortu preporučuju se Greni smit ili Ajdared. Osim ovih sorti, kao oprašivači se mogu koristiti i neke druge sorte koje u današnjim zasadima nemaju veliki značaj ( npr. Gloster, Melroz).

Plodovi Zlatnog delišesa su srednje krupni do krupni. Oblik im je pravilno zarubljeno kupast. Sa tankom i osetljivom pokožicom zbog čega je posebno važno pažljivo rukovanje prilikom berbe i manipulacije. Boja pokožice je zelena koja u punoj zrelosti prelazi u zlatnožutu. Meso ploda je svetložuto, čvrsto, sočno i slatko nakiselo. Zlatni delišes sklon je pojavi rđaste prevlake na plodovima što se smatra nedostatkom. Prevlaka je posebno izražena u godinama kada se u periodu cvetanja i 4-5 nedelja nakon njega jave niske temperature (4-5 C°) i visoka relativna vlažnost vazduha. U današnje vreme postoje klonovi koji su manje osetljivi na pojavu rđaste prevlake poput Klona B i Rajndersa. Pri jačem sunčevom zračenju u periodu sazrevanja može doći do pojave rumenih ili narandžastih nijansi na plodovima što se takođe smatra nedostatkom. Osim toga, ukoliko se period jakog sunca produži može doći do razvoja ožegotina na pokožici, što je naročito izraženo kod plodova na obodu krošnje i na vrhovima stabala.  U našim uslovima Zlatni delišes sazreva u drugoj polovini septembra, mada u zavisnosti od stepena zrelosti i namene, berba može početi i nešto ranije.

Kada su u pitanju fiziološke promene tokom čuvanja, Zlatni delišes je osetljiv na pojavu gorkih pega. Osim gorkih pega treba obratiti pažnju na dehidraciju plodova usled predugog čuvanja u neadekvatnim uslovima.

Jabuka Greni smit

Jabuka Greni smit

2 Jabuka Greni smit

Greni smit je poreklom iz Australije a otkriven je 1868. godine. Ima značajno mesto na tržištu pre svega zahvaljujući atraktivnoj izrazito zelenoj boji. Ima značajno mesto na tržištima Evrope i Rusije iako poslednjih godina gubi na značaju zbog rasta popularnosti kvalitetnijih sorti. Možemo reći da je posebno interesantan za Rusko tržište, dok u Evropi primat polako preuzimaju obojene sorte. Sa svojih oko 400.000 t godišnje čini samo oko 3 % proizvodnje jabuke u EU. * Kod nas se Greni Smit sreće u većini novih voćnjaka ali i u mnogim starijim voćnjacima. Prilikom podizanja novih površina treba biti oprezan jer se može očekivati stagnacija ili čak pad u popularnosti ove sorte u budućnosti zboj pojave mnogo kvalitetnijih sorti koje kupcima mogu ponuditi još nešto osim atraktivnog izgleda. S tim u vezi primetno je da se poslednjih godina javljaju problemi sa prodajom ove sorte i odsustvo pravilnosti u potražnji i cenama.

Stablo Greni smita je izrazito bujno sa karakterističnim oštrim uglom porasta grana. Izraženo je premeštanje roda na periferne delove krune pa se adekvatnom rezidbom rod stalno mora vraćati ka stablu. Dobri oprašivači za ovu sortu su Zlatni Delišes, Crveni delišes i Ajdared. Dobre je rodnosti i nije sklon alternativnom rađanju.

Plodovi su krupni, loptastog oblika, velike specifične težine. Boja pokožice je izrazito zelena sa krupnim belim lenticelama. Pokožica je čvrsta pa plodovi dobro podnose manipulaciju i transport. Kao i kod Zlatnog delišesa na plodovim se može javiti rumenilo usled izloženosti jakom sunčevom zračenju. Ukoliko su temperature visoke a sunčevo zračenje izraženo može doći i do pojave žutila na osunčanim stranam plodova. Obe ove promene smatraju se nedostacima. Meso ploda, je čvrsto, zelenkasto belo, sočno. Ukus ploda je kiseo i pomalo praznjikav i moglo bi se reći da ne spada u vrhunske sorte iako postoje kupci koji ga vole. U našim uslovima sazreva polovinom oktobra, ali se berba može izvesti i ranije ukoliko su plodovi namenjeni za brzu prodaju.

Dobro se čuva, ali treba biti oprezan jer je osetljiv na pojavu skalda, pa ukoliko planirate čuvanje nakon decembra ili januara treba razmisliti o aplikaciji odgovarajućih antiskald preparata. Osim pomenutih preparata, Greni smit se može čuvati i u hladnjačama sa kontrolisanom atmosferom (ULO, DCA) ali u tom slučaju se prodaja mora završiti u 5-7 dana po otvaranju komore.

Jabuka Crveni Delises

Jabuka Crveni Delises

3 Jabuka Crveni delišes

Crveni ili Ružičasti Delišes je definitivno jedna od najatraktivnijih sorti jabuke zbog svojih izrazito crveno obojenih plodova. Ova sorta je karakteristična i po velikom broju klonova koji se karakterišu različitom bujnošću ali i stepenom obojenosti plodova. Sa godišnjom proizvodnjim od oko 600.000 t, čini oko 5 posto proizvodnje u EU, dok je kod nas zastupljen u nešto manjoj meri.*

Stablo Crvenog delišesa je slabo bujno i dobre je rodnosti. Poput Zlatnog delišesa sklon je alternativnoj rodnosti pa prinose treba kontrolisati rezidbom i proređivanjem plodova. Dobri oprašivači za ovu sortu su Zlatni delišes, Greni smit i Ajdared.  Kod nas, Crveni delišes sazreva u slično vreme kada i Zlatni delišes tj. polovinom septembra.

Plodovi su krupni, zarubljeno kupastog oblika i izraženo rebrasti u predelu čašice. Osnovna boja plodova je svetlozelena do zelenkasto-žuta a dopunska je jarko crvena. U današnje vreme dominiraju klonovi zlatnog delišesa izrazite obojenosti gde dopunska boja prekriva gotovo čitavu površinu ploda. Meso ploda je žućkasto-belo, sočno, čvrsto i slatko i sa karakterističnom aromom. Tokom čuvanja plodovi su skloni brašnjavljenju čime gube sočnost i čvrstinu. Brašnjavljenje je posebno izraženo ukoliko se plodovi čuvaju u neadekvatnim uslovima. Osim brašnjavljenja, Crveni delišes je sklon pojavi gorkih pega i skalda zbog čega treba voditi računa da se berba uradi u optimalnoj zrelosti.

Ova sorta ima svoje mesto na tržištu upravo zbog svog atraktivnog izgleda ali i zbog karakteristične arome koje mnogi ljudi vole. Samim tim treba je uvrštavati u nove zasade ali pri tome treba voditi računa o odabiru klonova dobre obojenosti.

Jabuka Gala

Jabuka Gala

4 Jabuka Gala

Gala je sorta poreklom sa Novog Zelanda gde je nastala još 1930. godine. Danas Gala predstavlja sortu čija popularnost iz godine u godinu raste. U evropi je druga po značaju i sa svojih oko 1.300.000 t čini oko 11 % proizvodnje u EU.* Kod nas se u proizvodnim zasadima pojavljuje u poslednjih nekoliko godina i tek treba očekivati povećanje količina u proizvodnji kako ti mladi zasadi budu stasavali. Obzirom da je ova sorta jedna od prvih visokokvalitetnih sorti koja se bere u našim zasadima ima veliki komercijalni značaj. Osim toga, ova sorta je veoma tražena na svim svetskim tržištima što je čini posebno interesantnom. Rani početak berbe može obezbediti više prodajne cene ali treba imati u vidu da nedostatak adekvatnih skladišnih kapaciteta može usloviti potrebu za brzom prodajom direktno iz voćnjaka.

Stabla Gale su srednje bujna, dobre rodnosti. Gala nije sklona alternativnoj rodnosti. Kao oprašivači za ovu sortu preporučuju se Zlatni delišes, Greni smit, Ajdared, Jonagold. Gala u Srbiji sazreva u prvoj polovini avgusta meseca što je čini jednom od ranijih sorti kod nas.

Plodovi su simetrični, okruglasto konusnog oblika. Po krupnoći plodovi su sitni do srednje krupni. Osnovna boja plodova je zelenkasto-žuta dok je dopunska boja narandžasto crvenkaste nijanse, karakteristično raspoređena u pramenovima. Meso ploda je beličasto-žute boje, sočno, čvrsto, aromatično i slatko.

Ukoliko se u periodu sazrevanja jave veće padavine može doći do pojave pukotina na pokožici u zoni peteljke a u izraženijim slučajevima može doći i do pucanja plodova. Zbog ovoga treba voditi računa da se berba izvede u optimalnom roku. Osim toga, Gala je sklonija većoj pojavi kala u čuvanju, naročito ukoliko se čuva u neadekvatnim uslovima.

Braeburn, Breburn

Jabuka Breburn

5 Jabuka Breburn

Breburn je relativno nova sorta na našim prostorima iako se ne radi o novoj sorti. I ova sorta poreklom je sa Novog Zelanda a poznata je još od 1950 godine. Popularnost Breburna raste iz godine u godinu kako na tržištima Evrope tako i kod nas, iako treba reći da kod nas ta popularnost kaska u odnosu na ostale zemlje Evrope. S oko 300.000 t godišnje proizvodnje čini oko 2,5 % proizvodnje u EU.* U našim voćnjacima se još uvek sreće u znatno manjoj meri ali je primetno povećanje površina pod ovom sortom. Ova sorta posebno je interesantna na tržištima Zapadne Evrope. Možemo reći da se kod nas kupci tek upoznaju sa ovom sortom, ali je primetno da joj popularnost raste poslednjih godina pa treba očekivati porast tražnje u narednim godinama.

Stablo je srednje bujno, jako dobre rodnosti. Breburn nije sklon alternativnom rađanju. Kao oprašivači za Breburn preporučuju se Fudži, Gala, Greni Smit, Zlatni delišes, Ajdared. U našim uslovima ova sorta sazreva polovinom oktobra meseca.

Plodovi su srednje krupni, konusnog oblika. karakteristična je nešto veća specifična težina plodova. Meso je čvrsto, sočno slatko-nakiselog ukusa. Boja mesa je bela do svetlo žuta. Osnovna boja pokožice je zelenkasto žuta a dopunska je trakasto raspoređena crvena boja.

Plodovi breburna, dobro podnose manipulaciju i pogodni su za duže čuvanje. U običnim hladnjačama mogu se čuvati 3-4 meseca dok se u hladnjačama sa kontrolisanom atmosferom Breburn može čuvati 8-10 meseci.

Plodovi su osetljivi na unutrašnje potamnjivanje mesa što je posebno izraženo kod mlađih stabala, kod stabala sa malo roda ili kod prekasno ubranih plodova.

*IZVOR: http://www.wapa-association.org/

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.